Učitelj

7140 Учитељ

Даворин Трстењак као омладински писац |

од Људевита Крајачића

У хрватском дијелу нашега народа омладинска књижевност својом историјом заузимље засебно мјесто. Она се почела развијати много касније неголи датирају први почеци изграђивања наше опће књижевности, што више, она се од ње све до најновијега доба развијала и разрађивала посве одвојено. Оно неколико књижевника из области наше опће књижевности, Који прионуше спорадично изграђивању дјечје књиге (Трнски, Дежман, Томић, Харамбашић, Новак и други) ускоро напустише то поље рада и предадоше се посве у службу опће књижевности. Тако је омладинска литература одмах од свога почетка па даље била препуштена народним просвјетитељима: учитељима и свећеницима, дакле јавним рад“. ницима који су својим званичним радом били одувијек најближи и народу и дјетету. МИ само тако може се разумјети чињеница, да се непосредно иза тога, како се у нас шездесетих и ранијих година пређашњега стољећа почело радити око унапређивања омладинске књижевности старају готово и у исто вријеме двије јаке омладинске књижевне организације: „Књижевни збор духовне младежи“ кога покрећу загребачки клерици у богословији, и „Хрватски педагошкокњижевни збор“ с посебном секцијом за издавање омладинских едиција, што га оснивају загребачки учитељи. Обје те књижевне организације смјерају онамо, да унаприједе омладинску књижевност у нас, па се и међусобно такмиче не само у прибирању књижевних радника, негом у издавању омладинских едиција. Но оно, што недостаје сваком новом и младом покрету, био он које врсте, а то је сталоженост и аутокритика, недостајало је и унутар поменутих књижевних организација. Свако је као сарадник добро дошао без обзира је ли био зван или незван да буде омладински писац. Поред свега тога опет не да се оспорити истина, да су обје организације прикупиле у своје редове и одличне књижевнике из учитељских и свећеничких редова. Око „Хрватског педагошко-књижевнога збора“, што је посве разумљиво, окупише се готово сами учитељи, а почело се и покретањем данас нашег најстаријег омладинског листа „Смиље“ и издавањем омладинских едиција; пријевода за онда чувених њемачких и слављених омладинских писаца: Хофмана и Шмида. Оригиналних омладинских писаца није било сувише, али се међу њима из учитељских редова истицаху: Филиповић, Фабковић, Стојановић, Хајдињак, Томишић, Бартуш и други. Безувјетно као најкрепчи, најизразитији писац онога доба у овој области литературе избијао је Даворин Трстењак.