Učitelj

Даворин Трстењак 121

и учитељи и учени људи, који су имали прилике да своје образовање теку у много повољнијим приликама. Све је то заслуга

1

"његова прирођеног дара и његове силне марљивости, све је

он то задобио својим властитим трудом и маром, — управо саморадом. Па нека се данас неки људи и ругају „аутодидактима“, то ипак стоји, да и наша, и туђа педагогија (Русо) имаду управо понајјаче претставнике међу онима, који су се без туђе помоћи развили. Њихов је рад можда и био, како то кажу такви учени људи, „дилетантски“, али су управо такви „дилетанти“ створили све оно, што данас имамо у школи, у учитељском сталежу, иу нашој педагошкој књизи, док се рад с оне учене стране управо врло слабо запажа. Наши Филиповићи, Стојановићи, Фапковићи, Басарички, Трстењаци, и читав низ таквих „дилетаната“, створили су нашу педагошку и омладинску књигу; извршили су потпуно и часно свој задатак, а дао Бог, да их нови нараштај и претече у корист народа и његова напредовања!

Трстењак је радио чврсто верујући у напредак човечанства, а верујући у тај општи човечански напредак веровао је и у ојачање свога народа и у његову бољу и лепшу будућност,. Из те никад непоколебане његове вере рађао се онај његов чисти занос за све оно, што је човек покренуо за напредак и добро свога ближњега. Сваки напредак у подручју људске културе, било науке, било уметности, а било и у под-

ручју материјалне културе, он је с највећом радошћу по-.

здрављао, искрено му се радовао и постављао у њега највеће наде. Но њему није достајала само његова сопствена радост, већ је он сваки пут настојао и о том, да једнако радовање покрене и у срцима оних, који су позвани да раде за напредак свога народа, било у школству, било у којој другој грани јавнога живота. Није било педагошке тековине, коју је он

"упознао, а да је није саопштио својим друговима, није било

уотште ма какве културне тековине, коју он није настојао

да прикаже другима на свој, само њему прирођени начин. Трс-

тењак јесте у педагошкој науци нашој, а једнако и у осталој науци, напосе пак у природним наукама, посредник између оних одабраних, којима је дана снага да проналазе истину, и између оних, којима је откривена истина намењена и потребна. Он је био раденик, који је разумео оне проналазаче

истина, и њима се заносио, али и раденик, који је умео то

своје разумевање и тај свој занос да пренесе у друге. Освајао је једнако писаном као и живом речи. То је постизавао, јер је био складан у души и јер му је мисао била искрена. Оно, што је осећао и мислио, било је у складу с његовим делима, па је

зато и лако и изравно његова мисао и његово осећање пре_ лазило у речи, и писане и изречене, као и у дело. У кога нема