Učitelj

172 Милутин Николић

усвојена Глекелова мисао: „да је за реформу школства најглавнија претпоставка реформа учитељства.“ Савремени се учитељ, не сме задовољити само знањем из: педагогике, психологије, етике, естетике, културне педагогике, већ мора да познаје све културне тековине: господарске, духовне, уметничке па и политичке, да би могао радити успешно. За бечке учитеље Глекел тражи академску спрему. По његовом мишљењу уз универзитете требало би подићи педагошке институте, на којима би наставници добијали стручну педагошко-дидактичку спрему. И код нас се у овоме погледу пошло корак унапред тиме што су наше учитељске школе дигнуте на пет година и што је дозвољено учитељима ступање на универзитет.

На реду је да се у погледу унутрашњег уређења школе позабавимо и питањем: како се у модерно уређеној школи схвата положај ученика. У савременој школи ученик је центар око кога се све окреће, зато се та школа зове: „педоцентрична.“ По овоме гледишту не постоје деца ради школе, већ школа ради њих, и зато се и програми и методе обучавања морају прилагодити развитку ученика, а не снага ученика методама и програмима. Педагогика, вели Бине, мора бити тачна наука о законима развитка дечје психофизичке природе. Није у модерној школи главно ни градиво, нити учитељ него ученик. Зато савремена школа тражи познавање ученика, откривање и развијање њихових способности у продуктивном раду и то у свима васпитним областима: у телесном, техничком, интелектуалном, естетском и моралном. Дакле изучавање психофизичке природе дечје мора бити темељ педагошког образовања. Ради изучавања детета постоји у данашње доба наука која се зове педологија. Модерни наставник дакле мора бити добар педолог, а у томе су узели учешћа и лекари, физиолози, психолози, хигијеничари, правници, социолози и филозофи. Ако не будемо изучавали дечју душу и не будемо се покоравали дечјој природи нећемо моћи од њих створити оно што желимо. То је сопфа о зте диа поп, јер се, вели Клапаред, и код животиња гледа да искористи њихова способност, која највише одговара њиховој природи, н. пр. код мајмуна шапе, код. слона сурла итд. Мора се, дакле, рачунати са индивидуалним способностима, јер ићи против личног типа, значи ићи против. природе. Тако се и воља код деце убија. Модерна Клапаредова. школа тражи да се деца диференцирају према различности њи-