Učitelj

192 Иван Кањух

=

Јован је предузео од Бога свој благородан социјални рад под утицајем једне визије. Једнога дана, када се уморан враћао са дугог пута, виде како му Богородица са малим Исусом у руци пружа одело. Он је ову визију протумачио, као налог Богородичин, да одева сиротињу, да негује болеснике и да се заузима за слабе и напуштене. Од тога времена он је сав свој живот посветио сиротињи. Због његовог племенитог, милосрдног рада Шпањолци га назваше „Оцем сиротиње,“ а папа Урбан УШ прогласи га свецем.

Можда ни код једне историјске личности нису играле халуцинације такву судбоносну улогу, као код Јованке Орлеанке (Жане д' Арк). Њени халуцинаторски доживљаји, који су по свој прилици били само излив њеног екстатичког одушевљења за веру и отаџбину, дали су у моменту највеће опасности нов дух, нов полет, нове мишице угроженом француском народу и тиме су га спасли од ропских окова непријатеља.

За време енглеско-француског стогодишњег рата, када је Француска стајала на ивици пропасти, Јованка Орлеанка је била то чудно биће, које се под утицајем својих халуцинација стави изненада на чело француске војске, својим латриотским речима и ретком личном храброшћу пробуди осећање родољубља свога народа, ослободи Француску од енглеских завојевача, а сама после кратке славе умире трагичном смрћу.

Прва се халуцинација јавила овој „небеској појави“ — како је назива њен савременик папа Пије (1 — у њеној тринаестој години. Једнога летњега дана око подне чула је неки звонки, умиљати глас како је по имену дозива. Бацивши поглед на ону страну са које је мислила да глас долази, угледа пред собом светлу прилику арханђела Михаила, обасјаног небеском светлошћу и окруженог читавом гомилом светаца. Арханђел Михаило је позва к себи и рече: „Тешке дане проживљује сада француска земља и њен краљ, који ни сигурног склоништа нема у својој сопственој земљи. Знај да је Бог тебе одредио да спасеш Француску и њеног краља. Ускоро ће доћи к теби св. Катарина и св. Маргарита да те невидљиво воде при сваком твом кораку. Слушај и следуј верно њихове савете, јер оне чине само оно, што им је Господ поверио. То је Божја наредба“. Рекавши то ишчезну испред њених очију.

Ова халуцинација била је од великог значаја за даљи ток њеног живота. Она је веровала да јој је Бог доделио велику улогу у историји Француске и према томг је управљала сваку своју радњу. А када јој се доцније указаше светице Катарина и Маргарита, за које јој је Арханђел Михаило рекао да их је Бог одредио за њене вође, она је била потпуно уверена да ју је Бог изабрао за спасиоца Француске. После овог другог привиђења јављали су јој се и други свеци и светице, који су јој саветовали да буде увек добра и невина, као што је сада и да ће ју Бог обасути великим милостима. Али је најчешће виђала малочас поменуте светице, које су јој стално говориле о опасности у којој се налазе Француска и њен