Učitelj

194 Иван Кањух

би водио оштре препирке о црквеном обреду и догмама. Лутер се у својој борби противу мисе, често послужио доказима, које му је сотона ноћу у препирци саопштавала.

Игнације Лојола је при своме раду био јако помогнут од халуцинација. Када се бавио мишљу да оснује за католичку цркву тако значајан језуитски ред, он је чуо гласове с неба, који су га храбрили и давали савете за привођење делу његове генијалне замисли. Најчешће је чуо глас Богородице, који му је говорио да ће га мајка Божја лично помоћи при изради плана тога светог предузећа. Оливер Кромвел за своју каријеру има много да захвали халуцинацијама. О њему се прича да је уочи проглашења републике у Енглеској халуцинирао да се у његовој соби подиже завеса и указа џиновска жена, која му саопштава да га је Бог изабрао да брани индепенденте од њихових непријатеља и да ће постати највећа историјска личност Енглеске. На основу ове халуцинације он је био фанатички уверен да је „изабраник Божји“ и то своје уверење умео је да улије и својој војсци, која је на тај начин постала непобедљива. И Наполеона Бонапарту је у његовим славним победама знатно помагала једна визија. Њему се при свакој важнијој одлуци јављала једна сјајна звезда на небу и када би његова одлука била повољна по Француску, звезда би се покренула напред, док у противном случају она би остала на истоме месту.

Али се најјаче дејство халуцинација показује код уметника, нарочито код музичара и сликара. Није редак случај да музичари стварају своје композиције према својим халуцинацијама чула слуха (акоазмама), а сликари своје слике пресликавају са својих халуцинација вида (визије). Тако се о Палестрини говори да је своје црквене композиције компоновао према певању неког невидљивог анБела. Слично томе је и Тартини компоновао своје чувено дело »Га зопаја деј Шауојо« (,„Сотонина соната“) према музичким тоновима и мелодијама, које је халуцинирао. Шуману се за време стварања грандиозних музичких дела причињавало да му их духови Менделзона и Бетовена диктирају.

Рафзел Санти је при изради своје „Сикстинске Мадоне“ био инспирисан једном величанственом визијом. Кажу да је видео Богородицу са Исусом у руци, која је лебдела у облацима, окружена читавом групом анђела. Спинелу Аретиниу су се ликови његових Мадона, пре него што би их почео да ради, јављали у стању халуцинације и ишчезли би тек пошто би слику довршио. Монтана је своје слике такорећи пресликао са својих визија и када би неко ступио између њега и места на коме су се јављала његова привиђења, он би га молио да му их не заклања.

Могло би се још много примера навести, који би нам показали, да су халуцинације, које су сматране за доживљаје, много утицале на радње великих људи, а тиме и на ток историјских догађаја.