Učitelj

232 Згтапа Кпј7еупоз!

јалнућ годнеца, да рптодпозЕ ! 1зКтепоз! и оупп зфуапта 1150 пр како и зирго поз! 5 гећрлохат гле ет, сшга гедактог А. Козгејеска стау гед згуода уешкћ дићоутшћ Кајонејаћ 1 ргогезјал ак ћ дозјојапзгуешка, Кој! зе 1хјазпјији ха роеђи зекзџајпог уазршапја, Које (теђа да зе роуел годне та.

Џ чједесет Сјапки »Соуоп тајке 5 дејефбот« роКагије 5р1аке Ка Е. Еегоџзоа, Како је тогисе гатсоуаган 5 десот о га ут јетата розгапка Соуека. 11 соуоп тоги БИ ротоспо згедчуо Ш ргиштег општа, Кој! зап! пе итеји да 1зКопзје 720одпе геа. Магаупо кгеђа шпан па шиш дођа з!агозн десје. Мје ргерогис уо гес! дес! зуе одједпот. КоНКо : кад шеђа ге4, о [оте се одшан десја рнапја 1 десја гадохпајоз!. Мује робеђпо пагоско 158сан 1 гоуол о тиката ! Бојоушта рп рогодаји, јег 61 [0 тогјо Код дехојаса 1тагуан зегаћ од тајегтзђуа.

Огефт уо је додао тан каћта зекзиајпог уазрлапја 2а годиеђје, кој и 25 рнапја 1 одгоуога задг а пајуаније чфуал, Које гоаејј! (теђа да хлаји. Џхесето 17 пјеса оуе зранзсСКке родае: Ко огуага дес о4 и ропшт чуапта2 ЏО 1% зисајеуа године, и 70% Фгигоуђћ, деса за шИсе, рпјајеј, розета, ргозшке #4., и 18% вштпјуа Шегашга, 3% тезта 17 Брије, озгајо поуте, розта апје #уобпја #д. Кад зе (о дезауа2 Код 60% десака !гтеди 10 1! 12 содтпе, код 20% 1гтеди 13 ! 16 годтпе, Код 15% уес 1гтеди 7 19 содпе. Код деуоја са пауоде зе зИспе сите; 30% Хепа 1хјауПо је, да 5и роџке дорПе до уепдђе, 60% Туга, да поре таи добЏе шкакуе рочкКе.

Ма розједпјет тезји пајал зе Кагајог хгодић Кпрга, Које зи одгедепе 7а год е је, уазрбасе 1 оп а ти.

Оуај ргоравапа! СК ђгој Сазорљза »ЕЊегаћашз ипа 5ећше«, · Кој! се дођи! зу1 год ће]! десе и Ђескит озпоупит 1 отадапз т сКоЈата, је докаг, Како годнеузка уеса 1 идгиХепја уге Копзпо 5уоји диХпозе. Мека ћ1 зе 1 Код паз росејо и Фот ргауси 1 пека 5; пат ђеска

годне зка уеса БИа рптег! Мподгар У. Манес

АПгетете Егдећипезуззепзсћаћ уоп Рефег Регегзеп. Вегтипа Гегргло 1924, ЖаЏег де Отиугет Ф со. стр. 276.

Није нова али је интересантна књига, чији смо натпис исписали. Писац њен је данас већ позната личност у педагошком свету. Он је на себе скренуо пажњу не само својим теоријским педагошким погледима него и својим практичним покушајима у универзитетској вежбаоници у Јени, где је на том месту заменио професора Рајна.

У наведеној књизи Петерзен је као јенски професор објавио предавања која је у своје време (летњи семестри 1921 и 1923) држао у Хамбургу. Зато сваки одељак у овој књизи чини једну заокругљену целину, а сви укупно показују пут којим је Петерзен за себе израдио педагогику као науку.

Први део (стр. 1—107) обрађује основне појмове. Појмови