Učitelj

Књижевни преглед 233

масе, друштва и заједнице долазе на прво место (5 1). Маса као социолошки појам не значи за Петерзена исто што и гомила. „Осећај масе“ може, вели он, под одређеним околностима да се створи му појединцу. Гомиле света које се свакодневно крећу улицама великога града нису маса. Али у моменту кад се те гомиле почну, на пр., да скупљају око жртве неког несрећног случаја, постаје од њих маса. Сви који стоје на улици око жртве заузети су тим догађајем како по својим осећањима тако и по својим претставама, те из њихових мисли и интереса, који су дотле ишли у различитим правцима, издвајају се они који су заједнички. Код њих се на место индивидуалне јавља „свест масе“. Писац опширно и на примерима разлаже значење појма масе, говори о „организованој („реалној ) маси“ и вели: „Организовати масе значи реализовати оно што је духовно. То је реализовање тек онда потпуно кад се успе да се створе дуготрајни ауторитети који такође дођу до владавине индивидуалном свешћу и спонтано се појављују као снага кад треба“ (стр. 11). Тако бива и у школском животу.

Појам организоване масе доводи до разумевања појма друштва (безе већа Њ). Под друштвом разуме Петерзен скуп свих социјалних појава. Према тому у појму друштва садржи се и држава и „грађанско друштво“ (стр. 19). Обрађујући у појединостима тај појам, доводи нас он постепено и до појма заједнице (бетејпзећа ћ). За њега су друштво и заједница битно различити: „Друштво је у свима својим облицима упућено на једно поступање под владавином разума који процењује, и оно има нагон ка механичком; заједница је свестрана духовна везаност с унутрашњим природним нагоном за сталнвим порастом способности и снага, једно непрекидно стварање и произвођење. Тамо тенденција за распад на крају, ако ослаби смер удруживања, овде матичњак свих смерова уопште па и оних који се испуњују у социјалним облицима — вечито плодно земаљско царство духа“ (стр. 28).

Ове и друге дефиниције Петерзенове нису без замерке. Оне, шта више, остављају каткад утисак усамљеног конструисања, нарочито кад он, на пр., поређења ради назива „организовану“ или „реалну“ масу молекилом друштва а појединце атомима који тек везани: у молекилу долазе до важности. Али је несумњиво да он у основи правилно схвата важност заједничког живота и његову улогу по развитак појединчев.

У вези с наведеним појмовима расправља Петерзен, сасвим разумљиво, одмах у наредном одељку (5 2) и друга питања, непосредна за објашњење заједничког живота: а) шта је првобитно, појединац или заједница» 6) почивају ли социјални облици и заједнички живот на индивидуама или појединци на њима в) да ли су социјални облици и облици заједнице чисто механичке творевине појединаца или су нешто особено што је не само по свом реалном утицају него и по својој метафизичкој битности изнад појединца и изван појединаца> (стр. 32). „По одговору на ова три питања — вели Петерзен сасвим: тачно — познаје се основни карактер сваке етике и науке о дру-