Učitelj

284 Милица Цветковић

изрази језиком, није довољно више иста реч као: један, још један, већ се осећа потреба за различитим речима. Томе одговарају низови речи, које дете механички научи. Оно броји на пр.: један, два, три, сто, хиљада итд. Уз сазнање, да множина одбројаних предмета расте, јавља се већ и свест да, на пример, понеки бројни изрази 03начавају мању количину други већу, да се, на пример изрази: два, три употребљавају за „мало“, седам, десет, сто, хиљада за „много“. На овом ступњу налази се способност бројања већине школских почетника. Дете се служи додуше једним кратким, али континуираним низом речи за бројање, можда од 1 до 10 или још и даље. Оно зна, да је 4 више од 3, али мање од 5, да је 7 између би 8. Оно се уводи у сазнање бројних појмова и бројање деце приближује се бројању у правом смислу речи. Дете почиње последњи број одбројаног низа уједно да схвата као укупни резултат бројне количине. Овај корак од низова до схватања бројних појмова је одвећ значајан и ствара понеком детету доста муке. Стога су пре свега потребне речи за бројеве и то њихов изговор и њихово правилно низање. Само казивање речи, имена бројева без посматрања могло би се назвати гпстракно бројање; бројање при истовременом посматрању ствари или радњи напротив конкретно или очигледно бројање.

Прва вежбања у бројању су само „ређања“. Учитељ мора пазити да почетнике навикне на схватање количине, да последњу реч сукцесивног низа уједно сматра као укупан резултат. Деца ће тада пазити на крајњи резултат свога бројања ако имају интерес за резултат бројања. Задатак учитељев ће се састојати у томе, да учешће малишана учини активним, мора се наћи неки узрок бројању.

Један пример треба да покаже шта се тиме мисли. Ако је учитељ хтео, на премер, да црта на табли гранчице са трешњама и онда да пита: колико трешања висе на овој, оној итд. гранчици, онда је сумњиво, да је пажња малишана заиста била управљена на крајњи резултат бројања. Бољи је следећи поступак: Тетка Лени долазе деца у походе (учитељ поставља четири детета испред клупа). Сад ћу ја, — вели она — сваком од вас донети из баште једну крушку. Па колико морам ја онда донети» Док је тетка била у башти, долазе јој у походе још два детета. Тетка се враћа у собу. Гле, па вас је више дошло к мени! (учитељ поставља још два ученика у другу групу). Онда морам донети још крушака. Колико2 Могу се наћи и други слични примери, који ће бити повод бројању.

Деца морају научити да бројеве јасно изговарју у њиховом тачном низу. У почетку се речи само механички науче, али механизам не сме да досади деци. Главна ствар је при свима бројним вежбањима радост и живо интересовање малишана за учењем. Ствари и појаве, које се броје, морају бити што хомогеније, овај захтев потиче из суштине бројања. Кад утврдимо, да је исти предмет, иста појава, укратко, иста пертстава још једном ту, почели смо