Učitelj

244 Др. Карел Озвалд

за декламаторе, захвално стихотворење. Чудотворне силе живота, које се налазе у оваквим заповедним начинима, обузимају пак само оне, који их живо траже, било да у таквом или онаквом животном положају сами осећају ту потребу, било да их је неко други натерао на то“). Стога би и у школи што више Бе дити омладинску пажњу за „мотиве“ и за животни „с смисао“ чина, који је било која особа (у историји, литератури, школском животу) замислила, предузела или свршила, и о којем се баш расправља код наставе.

Културна историја учи, да се духовни живот човечанства никако не налази сада први пут у толико оштрој кризи, која га нагриза баш до корена. Ко познаје старогрчку филозофију, која је права мајка целој филозофији све до данас, тај зна, да је сре: дишни проблем социјалне филозофије код Платона и Аристотела васпитање и држава. А у томе нема ништа случајног. Првобитни оквир дотадањег живота грчких племена, што су га називали „полис“ (државица), све се више ломио и само по себи наметало се питање сваком уму који мисли: како би се могао остварити најпотпунији облик државе и најбољи начин васпитања, као најпоузданији ослонци државе.

Тако је Платон поставио ову своју, и још дандањи више пута исмевану, а још чешће преплитко или чак наопако схваћену, тезу о односу између филозофије и државе, која гласи: „Ако се у држави не поставе филозофи за краљеве, или ако се људи, које данас називамо краљевима или кнежевима, предано не посвете филозофији, ако се обоје: политичка моћ и филозофија не сложе те се данашње једностране нарави, које теже само за једним или другим, силом не излуче: нема спаса од неизбежног зла.“ Реч филозоф код Платона не значи неки политички мудријаш (Каппеојеззег - човек, који у својој ограничености најрадије говори о политици) него мудрац, по духу потпуно особен човек, који људима не пружа стручна или професионална, индуктивно З знања, него објављује оно што се њему самом „открило“ о „тајнама“ света и живота, те људе учи живети, тј. гледати и процењивати свет и живот, тражити им смисао и онда леђап Заиста је тако како извештава „магистра вите“ учитељица живота: да обично „политику“ додуше не воде филозофске идеје,

) Види Емедплећ Сореј, цит. дело.