Učitelj

Педагошки моменат у културном животу народа 245

али у веће даљине управљена, нарочито културна политика је у свако доба и код свих народа живела више од идеја него од „интереса“ .")

На тај начин дакле видимо, да са једне стране води пут од васпитања ка држави: у колико више смисла за културни живот имају они, којима је поверена брига за државу и за управљање и вођење задатака државе, у толико је боље за политичку заједницу те тиме и за „благо народа.“ Са друге стране опет води пут од државе ка васпитању. Државни саветник Сиверн тачно је то казао Немачкој 1817 године овако: „Свака држава са својим уставом, законодавством и управом васпитава своје држављане, те је некаква велика школа, пошто им свим оним што од ње произлази даје овако и овако смер и нарочити печат духа и мишљења“.

Нема сумње да се при оваквом схватању управо вртимо у кругу: добри „васпитачи“ стварају добру државу, која треба да се брине за добре васпитаче тј. за вође на разним културним поприштима. Али овај мисаони круг није слеп, то значи да није без израза. Треба само помислити да нити држава нити васпитање (као уврставање нараштаја у културни живот) нису нешто, што би могло живети посве из својих сила, него како држава тако и васпитање имају само подређену функцију у укупном животу народа. Стога се морају обе, политика и васпитање заједно, нарочито бринути за то да се сав народ најпре прожме чврстом вером у се и у своју моћ: са вером да мора цео народ ићи заједно, да чини заједничку целину и да су људи међусобом везани један с другим.

Само из јаке свести, да сви заједно творе јединствену целину, црпу појединци ону живу снагу, која даје потребни потстрек за што плодније стварање у свима културним областима народа“). Чешки критичар и писац Шалда упозорава на врло значајну чињеницу, „да врхунац драмске поезије пада са врхунцем народне енергије увек и тачно у исто доба“. А како би могао у великом облику стварати данашњи индивидуалистичко разуздани

4) Види А. Еззоћег: »Збааћ цпа ВИдипо« у Извештају о педагошком конгресу у Висбадену од 5 до 7 октобра 1930 год. »Аштађећ ппа Степлеп дет 5182+5авокећ па Видипозууезеп дет Десгепуталћ« 1980. Стр. 54.

5) Види Етп5ђ Кмеск: »ЕгдећипозрћПоворће« 1930. Стр. 72.