Učitelj

306 Домаћа књижевност

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Милан М. Јовановић: Емпириорационализам — као гносеолошка докшрина, издање књижарнице Геце Кона, Београд, 1931 г.

Последњих година показујемо несумњиво приметан напредак на пољу научне делатности. Наши се научни радници с успехом огледају не само у областима т.зв. националних наука: нашега језика и књижевнооти, наше историје, наше етнологије, нашег права, и др., где смо ми управо првенствено и позвати да радимо и истражујемо, већ и у областима осталих наука, па и философији, тој „мајци“ наука, за чију су се обраду до скора сматрали, готово патентирани философски радници 2—3 велика западно-ебропска народа.

Имали смо зацело и пре толиког времена једног нашег еминентног филозофа, Руђера Бошковића, али то је наша усамљена варница; он уосталом — по општој пракси онога доба — и не пише нашим народним језиком своја философскг дела, па отуда у иностранству ни онога доба, ни доцније, није запажен као Југословен. Крај прошлога века даје нам једног несумњивог философа нашег, Божу Кнежевића. Он истина не спада у философске доктринаре у ужем смислу, али његове рефлексије о философским проблемима имају у сваком случају једну значајну философску вредност.

Почетак нашега столећа међутим наговештава већ крупнија наша философска имена. Пре свега Бранислав Петронијевић, својим „Принципима метафизике“ скреће на себе пажњу и иностраних философских радника. Многобројни доцнији радови његови његов реноме само потврђују. Код Хрвата се опет универзитетски професор А. Базала, својим великим делом „Историја философије“, као и доцнијим радовима, такође истиче као значајна појава на философском пољу рада. Може се, дакле, рећи да Петронијевић код нас и Базала код Хрвата први утиру пут на овај новој области духовне делатности. Они из броја философских дисциплина и из масе проблема њихових истичу оно, што је уопште највредније интересовања једног философског радника, те тако омогућавају корисну оријентацију својих следбеника, а првим изграђивањем и дотеривањем философских термина, омогућавају расправљање о овим „тананим“ стварима и на нашем. језику.

· За горњом двојицом појављују се затим код нас читаве плејаде нових философских трудбеника. У Хрватској се истичу посредни или непосредни ученици Базалини: Владимир Дворниковић, Ратквић и др. док код нас више одушевљених ученика Петрони-