Učitelj

Књижевни преглед 307

јевићевих, од којих пре свега Н. Поповић. Оно пак што је код њих особито похвално, јесте чињеница, да се они у философским радовима окрећу не само западу, како се то раније искључиво чинило, па у многим наукама код нас и данас чини, већ се обзиру и на радове својих учитеља и претходника. Тиме пак доприносе, да се оно, што је код ових од несумњиве вредности, видније истакне и брже буде оцењено и од страних фалософских ауторитета чиме се припомаже да се општа духовна вредност нашега народа уздигне до висине, која јој у скали светскога духовног стремљења припада.

Између различитих, бројних философских дисциплина теорија сазнања или гносеологија спада у млађе. Већ сам тај факт мора говорити у прилог тога, да проблеми ове дисциплине још увек нису довољно расветљени, па да према томе пружају и довољно прилике да се философски радници на њима опробају.

Гносеологија, или како јој наше речи казују име: теорија сазнања, (јесте дакле наука која проучава људско сазнање. Она у главном расправља шри проблема: 1) проблем порекла нашега. сазнања: откуда, дакле, ово потиче; 2) проблем предмеша нашега сазнања, тј. шта управо ми сазнајемо; и 3) Дроблем вредности нашега сазнања: да ли је, дакле, свеколико наше сазнање подједнаке сигурности, а ако није: који делови овога имају одшту или објективну, а који посебну или субјективну вредност. Даље овде спада питање о границама нашега сазнања: где оне управо и 2ашшо настају. Сваки од ових проблема међутим опет има више могућности решења или схватања. Да није у ствари тако, проблема не би ни било, пошто проблем у главном значи научно питање, на које се могу дати више одговора. Види се, дакле да и теорија сазнања, као и остале философске дисциплине: метафизика, етика и др. изобилује схвашањима. ИМ око тих схватања се у главном „философска копља“ и ломе.

На нашем језику је прву „Теорију сазнања“ дао такође Б. Петронијевић, а ево где сада добијамо и гносеолошки рад: „Емпириорационализам“, од Милана М. Јовановића. „Емпириорационализам“ је дакле једно од схватања теорије сазнања; то је један од оних многобријних „изама“, којима и ова као и друге философске дисциплине кипте и у чијој множини се је почетницима у философији врло мучно снаћи, па бисмо ове узгред овде могли упутити на врло инструктивно дело у овом погледу (увођења у философска схватања) од Влад. Дворниковића: „Савремени правци у философији“. „Емпириорационалазам“, расправа г. Јовановића, третира проблем дорекла сазнања. Овај се проблем у светској философској књижевности своди, алтернативно, било на емппризам: да све што сазнамо, чинимо искуственим (емпиријским) путем, одричући при овом разуму сваку бишну улогу, било пак на рационализам, који искуствено сазнање 'опет, као субјективно и релативно, одбацује