Učitelj

346 Петар М. Илић

жељкују у јелу и пићу, гозбама и пировима, а други у корисним проналасцима и изумима. Једни траже срећу у пустињама Сахаре, а други у вечитом леду поларних предела. Русо је гледао срећу у повратку природи и природном начину живота. Песталоци је живео ради среће својих сиротих питомаца. Толстој је тражио срећу у раду и просвећивању сељака. Наш Тесла налази своју срећу у проналасцима за добро свега човечанства. Владимир Матијевић је налазио срећу у збрињавању сиротих питомаца Привредника. Коларац у ширењу народне просвете.

Шта је заправо срећа» Је ли то нека спољашња чаробница и приказа, нека објективна, опипљива појава, неки дар небески; "или је то неко субјективно стање наше, дубоко осећање наше душе, маштанија наше уобразиље» Објективну срећу, која је изван нас, заман јуримо, јер је она само одблесак наше уобразиље. Срећа је, у ствари, наше унутрашње задовољство, угодност и пријатност наше душе; срећа је успех у нашим делима и пословима. Срећа је у нама, у нашој души и нашем телу, у нашем наслеђу, у нашим чулима и органима, у нашим инстинктима и склоностима, у нашим мислима, у нашим осећањима, у нашој машти, у нашим жељама и тежњама. Ми смо као нека звучна харфа, која одговара својим треперењем и осећањем на спољне утиске и утицаје. Ми смо као неко глатко или мутно огледало; какво је наше душевно и телесно огледало, такве ће слике отсликовати и пружати од себе. Спољна срећа је променљива и варљива; унутарња је срећа увек у нама, наша присна тековина, која се може увећавати из дана у дан, из године у годину.

Срећа је постижна у животу. Пошто је она дубоко у нама, у нашој души и нашем телу, у њихову складном титрању и треперењу, то се она може заиста и остваривати у животу. Срећа се може поступно освајати. Сумњиво је да су примитивни народи уживаоци непомућене среће. Неће бити основано Русовљево гледиште, да су првобитни људи били срећни, а садашњи, цивилизовани — несрећни. Примитивци су изложени болестима, празноверицама, страху, лености — а то нису услови за срећу у животу. Напротив, што је већа култура и цивилизација, тим је више погодаба за срећу, како за цело друштво тако и за појединце. Што је развијенија култура, то су разноврснији спољашњи и унутрашњи угодни утисци. Са развијенијом културом напоредо иде развијенија душевност, свест и машта за примање утисака. Услед