Učitelj

Обрада прве десетице 375

Писање нифара

Неки методичари не дозвољавају писмени рад при обради прве десетице. Они обучавај удецу само писању цифара, и то по свршеном раду. Други методичари писмени рад почињу на рачунским радњама. Како су они изабрали монографијски облик обраде, обрађују сваку цифру уз рад с одговарајућим бројем. Мој рад на првом рачунању захтева одмах познавање свих цифара, те ја њихово упознавање вршим пред почетак рада са рачунским радњама, а после упознавања количина. Деца овога доба успешно се обучавају писмености. Отуда за њих неће бити велики терет ни ових 10 цифара.

Обучавање писања цифара није тешко. Слично је обради писања слова. Цифре морају бити јасне и без икаквих украса. Пре писања цифара учитељ мора обрадити са децом најпре делове једне цифре. Тек тада он сме писати целу цифру. Тада ће она бити лака за децу. Деца пишу, а учитељ, пазећи на држање оловке, руке, начина седења и свега другог што захтева хигијена и педагогика, поправља. Писање треба да буде пажљиво и полако, јер се у писању лако укорене навике, које се тешко поправљају. Ево обрасца писаних цифара: 0,1, 2, 3, БЕН Рт Цифра 10 захтева давање појма о десетици. Тек када деца ехвате 10 као једну целину, може се писати цифра 10 као једна десетица и нула јединица. Штампане цифре показују се после писаних цифара. Неки методичари препоручују најпре читање па писање цифара. Али то иде против психологије деце. Децу увек више интересују њихова стварања, него туђа. Отуда ће оно пре схватити цифру писањем.

Али ствар није готова ако деца науче да пишу и читају цифре. Важно је да деца разумеју цифре и да знају којој количини која цифра одговара. За то су потребне ове вежбе: Ставите на клупу ваших 5 картонића. Која је шара за 5 картона» Или напишем цифру 5. Извадите оволико картона. Овим ће деца схватити однос (везу) између количина и цифара. Марија Монтесори за ову сврху је саградила две кутије. Свака кутија има 5 преграда. На једној је страни од преграде написана једна од цифара: 0, 1, на 2рлај 6, 7,08, 9. Деца се навикавају да у сваку преграду спуштају онолико предмета колико цифра захтева. Иста методичарка у својој „Научној педагогици“ има дивних примера за овај моменат рада. Ево једног за разумевање нуле: „Ти, мали, донеси ми нулу вретена.“ Дете се смеје и остане непомично. „Јеси ли ме разумео,“ кажем му ја и поноваљам љутитим гласом: „Донеси ми нулу вретена!“ Оно се опет не миче. Сви се смеју. Ја повишавам глас, као да се љутим на њихов смех, и зовем строго друго дете. „Ти, овде, нула пута! Ја кажем... нула пута, разумеш ли» — Теби кажем. Дођи овде нула пута.“ Оно се не миче. Смеје се све јаче; ја продужавам жалосним гласом: „Зашто ми не дате вретено, за-

што не дођете к мени“ ИМ сви вичу надмећући се, са сјајним очи-