Učitelj

Граматика у основној школи 383

Добило се пет нових узвичних реченица.

Сад наставник уприличује претставу (глумљење) појединих реченица. Излазе деца, која желе, на подиум и изговарају драматски редом реченице или их претстављају.

Прву реченицу изговарају достојанствено и с патосом.

Другу реченицу изговарају као молитву са склопљеним рукама и уздигнутим очима к небу. Трећу реченицу двоје претставља. Онда изговара четврту реченицу оно ђаче, које је прогањано. Бежи оно по соби, а други га витла комадом дрвета. Трећа реченица је изговорена као груба заповест, а четврта у очајном страху. „Да прекинемо ту ружну претставу! Да прекинемо!“ Виче наставник и сугестивно спомиње тугу.

Пету реченицу изговара пар ученика у удивљењу, у чуду.

Шесту реченицу претставља пар ученика у весељу циктећи и ташнајући рукама.

Свих шест реченица је изговорено узвикивањем. Много је ученика сарађивало у рецитовању и глумљењу. Разред је био врло живахан за време тог рада.

Кад се све утишало, установљује наставник с ученицима, да се у првој реченици „кликче“. У другој се „моли“. У трећој се „заповеда“. У четвртој се „страши“. У петој се „чуди“. У ше(ан Се Весели,

Све се оне узвикују као прва. На крају такових реченица ставља се знак ускличник. Реченице се називају ускличне.

Покус: Наставник напише на велику таблу: Пећ у школи гори! Деца вичу да не ваља. Треба ставити на крају само тачку, јер је то потврдна реченица. У њој се не диви, не моли и не чуди. То није усклична реченица. Онда наставник пише на таблу: Кућа гори! „Тако је добро!“ Галаме деца. Ту је велики страх. „Ватра!“ Вичу они разредом. Неки трубе као ватрогасци на узбуну: Та-та!!! Жамор. Вика у разреду. „Ватра!!“ „Ватра!!!“...

Оба ова рада изведена су с лакоћом. За цело време разред је у симпатичном гибању активне школе. Све се одвија природно и не шаблонски. Сарадња ученика је необично велика. Разредом је за цело време рада жамор, разговор, запиткивање, примедбе, смех и повлађивање.

Сарадња дечја треба да се изазива од првог разреда тако, да не угушујемо дечје самосталне исказе, дајући им што више слободе. У многобројном разреду наћи ће се деце, која ће злоупотребити ту слободу у дефетистичке сврхе. Ту се употребљава казна за непристојност.

"Ретко које дете ће се сада после овог наћи, да не би у свакој прилици знало именовати ускличну реченицу у чланку или песмици. Исто тако ако наиђу на набрајања, да знају погодити, зашто су тамо стављене две тачке и запете. Но много је важније од тога, да деца умеју правилно и узвично читати споменуте реченице кад на њих наиђу, а још важније, да их знају завршити ускликом, кад им ко какав саставак диктира или када састављају