Učitelj

Само напред! 413

форме. Наша борба између противника и присталица реформе изгледа и иначе чудновата. Она више личи на политичку борбу око власти него на научну око идеја. Изгледа као да се људи једног педагошког схватања боје да ће, ако своје погледе не буду бранили довољно енергично, пасти влада њихове странке и попети се на власт влада противног схватања. Кад се тако гледа на су: штину идејне борбе, није чудо ако сеу борби не бирају средства да се противник обеснажи. Он се јавности обично претставља са могућним и немогућним негативним особинама. Тако је један од наших по положају угледних обожавалаца модерних погледа у науци, пре извесног времена, у једном од београдских педагошких листова, да би пред „нашим учитељима“ омаловажио наше живе и покојне присталице Хербартове педагогике, међу којима нису били поштеђени ни један + др. Окановић ни + Љ. Протић, у најцрњим бојама насликао њихова наставника, са одлично уређеног Педагошког универзитетског семинара у Јени и чувене Педагошке енциклопедије далеко изван Немачке и Европе познатог немачког педагога 1 проф. Рајна.

Хербартову педагогику узимају за предмет нападања и многе објективније присталице новог педагошког схватања како у земљама немачког језика тако и код нас. Мисли се, наиме, да се ново педагошко учење које је све засновано на слободи мишљења и слободи рада, на слободи наставника и слободи ученика не може сложити са једном педагошком теоријом по којој морају бити ограничени и слобода ученика (васпитна дисциплина) и слобода наставника (формални ступњеви). Али осим поборника наставне реформе, ово мишљење деле и понеки школски радници Хербертова правца, и многи се од њих устручавају да прихвате идеје новог васпитања само стога, што мисле да би тиме постали неверни према Хербартовој школи коју високо цене и чију вредност осећају. Да су таква схватања нетачна, није тешко доказати, али би то морало бити предмет нарочитог расправљања. Овде сматрамо за довољно напоменути само толико, да се по нашем мишљењу рад, али правилно схваћен рад у духу Хербартове школе не разликује битно од рада у духу активне школе; да се много што-шта што се данас предлаже као захтев новог времена увелико практиковало у Вежбаоници Педагошког универзитетског семинара у Јени, као и у другим добро уређеним школама Хербартова правца, како у Немачкој тако и ван Немачке, па