Učitelj

454 Цветко Ђ. Поповић

Нова Стевановићева таблица “)

Камене таблице које су данас по школама већином у употреби потичу од Песталоција. Читав један век камена таблица је, поред руске рачунаљке, била главно наставно средство основне наставе. Свакако не без разлога. Има. она извесних особина којима захваљује своју универзалну распрострањеност, а те су, њена јевтиноћа и практичност. Камена шкриљевца од којег се прави има доста и није скуп. Од њега су и саме писаљке - крижуље. Захваљујући јевтином материјалу, камену таблицу могу узети и врло сиромашни родитељи, околност, која није ситница кад је у питању средство за основну наставу. Поред своје јевтиноће камена таблица је и доста практична. По њој се дете може вежбати у писању, рачунању и цртању читаве месеце, без икаквих материјалних трошкова. Вежбању је омогућено широко поље, јер се сваки погрешан потез одмах може избрисати и написати други. Својим добрим особинама камена таблица је знатно допринела побољшању рада у основним школама. Морамо признати да је часно одиграла своју улогу у историји наставе. Велим, „одиграла улогу“, јер се јављају знаци њене старости, па и смрти. Њени су дани одбројени, ако не практично, теоријски сигурно. До тога су је довели њени мањи и већи недостаци. Већ од првих дана уочена је једна њена мана: лако се разбија. Мало је деце, врло мало, која у току године никако не разбију своју таблицу. Они несташнији сахране их неколико за годину дана. Ипак, захваљујући јевтиноћи камене таблице, ова се мана лакше подноси. Далеко је теже и важније, што писање крижуљом по каменој плочици захтева приличан напор, због чега се дете одмах испочетка почне навикавати на притискање при писању. Две су врло рђаве и штетне последице од оваквог писања. Притискивањем се брзо замарају мишићи прстију и руке, а с временом, услед већег притиска, могу се и зглобови прстију деформисати. Друго, кад дете навикне писати крижуљом, онда писање оловком и пером иде теже. Писање крижуљом омета писање оловком и пером. Дужом употребом таблице дете већ навикне да писаљку држи чврсто и да је притисне. Зато кад узме оловку сваки час је ломи, а перо задире у хартију. Дечија рука је више укочена, нема потребне еластичности за писање оловком и пером. Поред овога, камена таблица не одговара хигијенским захтевима. Бела слова на црној подлози штетно утичу на вид. Бела слова блеште и тиме кваре вид. Ни линије на таблици не одговарају дечијој природи. Сувише су уске. Код детета нису још развијени они ситнији мишићи (прво се развијају крупни), који учествују при цртању и писању ситнијих шара. Линије у којима се пише треба да су бар један сантиметар размакнуте, (као садашње широке),

#) Реферат одржан на среском учитељском збору 3 новембра 1931 год у Јагодини.