Učitelj

460 Књижевни преглед

у деветој години живота, а почетком светког рата отишао у Петроград, где је ушао у друштво онда чувених руских песника Александра Блока, Николаја Кљујева и Сергија Городецког, и одмах постао славан и чувен.

У Јесењиновој песничкој еволуцији јасно се издвајају неколико етапа, које стоје у нераздвојној вези са његовим животом.

У првим својим песмама он је певао о сељачкој Русији и руској природи. Надахнут „чистим елементима Христове религије и паганским сујеверјем“ у сељачкој родитељској кући, он се на те мотиве и доцније врло често враћао, па чак и онда када је таквим својим писањем изазивао противу себе гњев претставника званичне бољшевичке књижевне критике П. Когана и Луначарског.

реј ки онна,

кад цела планета

заборави кавгу племена и бој,

кад ишчезне туга и лажи бусија, —

опеваћу и тад

свом душом поета

шести део земље

с именом — „Русија,“ каже он у једној одличној песми.

Октобарска револуција извршила је дубок преокрет у песниковој души. Он напушта тада идеје, које је понео из родитељског дома, и са заносом прихвата нове. Верује у препород и живот видика и сав се залаже да тај нови живот победи. У песми Јесте ли видели... он фигуративно претставља старо и ново стање, приказујући како се пуно снаге ждребе кроз тмуре руске степе утвркује са локомотивом у жељи да је победи и врати старо време.

„Драги, драги, смешни лудаче,

Куда, куда, јуриш забадава, каже он ждребету,

Зар не знаш да коње много јаче

Челична коњица свладава>»

Зар не знаш, да не може у поља тмурне степе,

Оно време твој трк да врати,

Када је знао две расне Рускиње лепе

Печенег за коња да плати»

Судба је средила, у лудилу плеса,

Друкчију садашњост сиву.

Сад, за хиљаду пудова коњске коже и меса

Купују локомотиву.“

Али убрзо настаје горко разочарење. Бољшевизам је песника обмануо; у пролетерском комунизму није било ничега од сељачког раја, о коме је он, дете села и васпитан на дедином дому у традицијама хришћанске Русије, сањао. Он губи веру у револуцију, „у њен смисао, у њену победу, у њен стваралачки, животворни, реорганизатирски почетак, у њен замах“, и у једној песми из тога времена он пева: