Učitelj

Страна књижевност 469

К. Н. Соколов: Метшодо: комплексного Преподаваним, с предисловием Л. Д. Синицкого. Издание шестог. Москва 1925.

Немогуће је путовати ноћу а не приметити у близини својој ма и најмању светлост. Оно што је ватра за путника у мраку то је извесна идеја за људе мислиоце. Тако свуда, тако иу области педагошких идеја. МИ овде, као и у другим областима духовног живота људског, извесна идеја обрати на себе пажњу људи мислиоца, који се готово по правилу одмах поделе на противнике и присталице њене.

Диван пример тога факта види се у питању „комплексне наставе“, „комплексног метода“ и много других дефиниција, које се односе на једну исту ствар а врло често значе различне ствари и разно се схватају. И то није само у једној земљи него у целоме свету тако, да ниједан покрет у области педагошке људске мисли није до данас покренуо педагоге на акцију колико овај. Интелектуална борба око овога питања води се у свакој земљи посебице и у свима земљама укупно. Битка је интересантна и по самим људима који је воде. Ту је Немац против свих осталих и за све остале, ту Швајцарац за и против Француза, ту Француз за Американца а против Француза. Ту Дуји за себе и Русе, ту Руси за себе итд.

Па ипак у овој борби опажају се главне контуре ове идеје, која се већ примењује на све стране и сваким даном постаје људима јаснија и ближа. На многим местима ова је идеја постала централна дидактичка мисао око које се окреће сва дидактика. То важи за многе градове у Европи и Америци и за целу Русију. У овој последњој израђени су програми с погледом на ову идеју око чега се водила широка идејна борба као ретко кад и као ретко где. У тој борби учествовао јеи учествује и писац књиге коју приказујемо.

Овај писац са овом књигом не припада ватреним присталицама ове идеје, већ колу оних који сумњају у ново. Он у идеји комплексне наставе види две педагошке или тачније рећи, две дидактичке идеје: идеју концентрације и идеју корелације. За њега ма колико да је проблем комплексности у предавању и важан и интересантан, није оригиналан и он сматра да су корени тога проблема посађени у старо доба почевши од Платона и неговали се умовима као што су Цицерон, Квинтилијан, Бекон, Коменски, Русо, Песталоци, Хербарт, Цилер и други. |

Стављајући се на ту тачку гледишта, писац са ретким познавањем ствари износи идеју концентрације наставног материјала око роднога језика, затим око изучавања околне природе, рада и радних процеса и идеју корелације Дуја, Лаја, Феријера. Не мање су познавалачка и интересантна његова опажања у питању односа руске педагошке мисли према системи Лаја и Дуја и односа ове идеје и руског школског програма. Све је то писано лако, разумљиво, са потпуним познавањем ствари тако, да се Дуји, Лај, Фе-