Učitelj

Теорије о постанку халуцинације 497

обратно лезија гностичких центара.у потиљачном делу: мождане коре изазива. душевно слепило (неспособност распознавања и разумевања оптичких утисака), док способност за непосредно. опажање видних квалитета може да буде. неповређена: Слична појава постоји и код чула слуха. Ове. се чињенице могу објаснити само претпоставком да чулни утисак и претстава: нису везани за: исти материјални елеменат.

Под нормалним околностима сензибилне ћелице- се- могу надражити само са. периферије организма; физичка драж дејствују“ ћи на чулне апарате трансформише. се- у физиолошки надражај, који сензибилни нерв“ спроводи до. "сензибилне ћелице, а одатле се помоћу центрипеталних асоцијационих влакана преноси-на-ћелицу слике сећања. Међутим: у ненормалним приликама ова се специфична. трансформација може да понови обрнутим путем: ту. надражај полази од ћелице слике сећања путем центрифугалних асоцијационих. влакана ка сензибилној.ћелици и-производи осећај: у њој. По овој- теорији дакле осећаји могу да постану. на: два: на; чина: 1. нормалним путем. тј. утинајем разних чулних утисака спољнег света на периферни чулни орган-и-2. ненормалним путем тј. непосредним утицајем унутрашње дражи на саму мождаву кору. На први начин постају нормални. осећаји, на: други халуцинације. Ова теорија може без нарочитих тешкећа- да објасни многе особине халуцинација (њихов интензитет, њихову чулну живост и свежину, њихову тесну везу са преставама индивидуе, могућност својевољног изазивања халуцинација итд.), али је на оснсву ње немогуће објаснити разлику између правих“ халуцинација и т.зв. псеудоха: луцинација. Поред правих халуцинација постоје наиме и

акви патолошки феномени, који имају исту чулну живост као и праве халуцин ације, али чији се садржај ни ада не сматра за реални доживљај, који дакле немају. карактер фактичких опажаја. Ове психичке доживљаје назвао је Кандински, чувени руски леКа псеудохалуцинацијама. Ма да се псеудохалуцинације не опа-

ЖОЈА у спољнем бјективном, него у унутрашњем-субјективном

сто] 1 о вида, оне се јављају. у потпуно ЛЕ М јен ма, у свима детаљима пред нашим „унутрашњим“ ДУХОВНИМ оОчр „Оне се одједном појаве пред свешћу у детаљима, — са свима најфинијим цртама и појединостима једне чулне слике. Оне се одмах не расил ке но могу кад константни феномен да трају дуже, док најзад не ишчезну. Оне се не могу својеВОЉНО стварати или мењати, Њ6 јект према њима КОЈИ рецептивно и пасивно %) Класичан пример за псеудохалуцинације пружа нам Делинијев случај, који Кандински овако описује: „Пошто је Долини 18 августа [882 у вече попио малу дозу опиума (ПМпобитае ори. зипрћеј5) продужио је да ради за својим писаћим столом. По-

езн

а) К. Јазрег5: АПгетепе Рзусћораћологје, 1928, с. 50. Учитељ 32