Učitelj

484 Светозар Ранчић

Криза и школска ситуација у Немачкој

од Светозара Ранчића, слушаоца педагогике на Универзитету у Јени

Говори се и пише понајвише о привредној кризи; али она не обухвата целу стварност кризе. Јер та се стварност таман поклапа са стварношћу целе данашњице. Данашњица је зашла у најоштрију кризу: цело човеково „данас и овде“ обухвата она. Неа само привредна и социјална организација, које чине фактични животни простор људске заједнице, да су се пољуљале у својим темељима, него исту појаву имамо и у „царству надвременог и непролазног“: наука, уметност, филозофија утапају се у данашњицу релативизма, скепсе, дезоријентације.

Рекло се да је ово време „време међу културама“. Та реч налази истину у толико што свака култура има своје обличје: нешто устаљено, готово. А ово време је сама смутња и неизвесност. Сигурност живљења која прати културе свакако долази отуда што стварност живота уопште делује на човека као целина на целину. зато човек има веру да је некако он господар и да је све у његовој руци; зато човек доживљава стварност стамено и самоуверено. Данашњица нема то осећање: стварност је искидана, пуна изненађења, својим темпом је човека поклопила и онемогућила му прегледност и могућност снаћи се.

Свакако да се ова пометња не би тако опште ни тако дубоко доживела да није било привредне кризе. Она је учинила од свега проблем за свакога, и, даље, она је уолучила расположења у политичке правце и политичке идеологије. Јер само та животна повезаност кризе уопште са привредном кризом објашњава чињеницу: што политичка стремљења не само да бројно захватају невероватне размере, него да су она изразито метафизичка.

Ж Ж =

Школска ситуација је један вид преживљавања кризе. Јер криза привреде, идеологије, чак и морала то је криза човека у његовој заједници; а школа је једна функција њена.

Привредна криза — да почнемо са њом јер је најопипљивија — ушла је у школски живот кроз дете, (ученика), кроз учитеља и кроз школу као јавну установу.