Učitelj

Криза и школска ситуација у Немачкој 485

Кад је реч о детету — и младости уопште — ваља подвући да је оно предмет нарочите бриге и пажње: не само породичне но и социјалне. Ово и чини да се у главном утицај кризе на самом ученику не показује сасвим свирепо. Разуме се где је беспослица захватила породицу — а такве су породице често богате децом — у таквој породици и дете трпи: и у храни и у одећи. Једна мала анкета у једном највећем дневнику — пре кратког времена — изнела је и језовите случајеве, најчешће побележене од учитеља из радничких насеља. Дабоме да то није општа слика. Али општа привредна забринутост, страховање од сутрашњице, живљење од дана и комада врло неповољно утичу на расположење у породици, и у целој заједници. Мргодна атмосфера дома и узбучалост улице и јавности уопште својом одречношћу чине морал младежи „сировим“. То се у школи на разне начине испољава: у основној школи осећа се извесна неподатност за добру реч, или извесна неосетљивост према ауторитету; у средњој школи то више избија већ и због специфичног стања душе и тела у тим годинама; универзитетска пак омладина својим међусобним држањем и држањем према доцентима често изазива осуду а и забринутост. —

Учитељ није поштеђен кризом. Онај који је у служби доживео је да му је у неколико наврата плата смањивана. Али он ипак добро пролази, јер плата се увек креће у извесној поштеној сразмери према животним условима. Бар што се тиче старијих генерација. Млађи учитељ основне школе, а донекле и средње, већ теже може да иде укорак са потребама које му позив налаже. Али се са тим мора да мири чак и задовољава да није непрестано изложен опасности: да буде редуциран. За тај појас учитеља (до 85 год. старости) криза је доиста свирепа. Петнаестог маја прошле године било је по извештају министра просвете у Пруској 20.416 младих учитеља: које сасвим без места (уопште ненамештаних или редуцираних), које привремено упослених. Јесенашња пруска принудна уредба предвиђа редукцију још неких 6.000 места у основној и 1000 у средњој школи. Врло мало оних који долазе са студија има изгледа на упослење у школи. У Саксонској је пролетос на средњим школама било на 3200 запослених наставника 2500 кандидата, који ће тек око своје 40—45 године моћи да добију стално место. Отсад па за 14 година нема потребе за прираштајем кандидата.

Но тешкоће овог младог света нису само што мора да пати, него и што оставши за недогледно време ван посла за који се