Učitelj

Историјска настава у основној школи 607

великог значаја. Интерес једнак развија се све до пропасти српске државе на Косову. МИнтерес око настојања, да се ослободи народ испод турског јарма, па после уошште туђинског, крунише се завршним радом: ослобођењем и уједињењем, које се даје деци у врло свечаном облику, јер то траже верни, одани и мили мали посматрачи велике драме нашег народа, коју су с управо пренапрегнутом пажњом проматрали и у себи проживљавали пуних осам или десет месеци!

2) Недан од најзнаменитијих делова велике југословенске драме је свакако борба с Турцима. Овде ћемо као пример једног практичног рада, једне „јединице“ приказати час, када се деца упознаше с беспримерним јунаштвом сигетског јунака Николе Шубића Зринског. Рад је у четвртом разреду, који је у комбинацији с трећим, па и ови мали из трећег слушају и живо суделују.

Овакав пример јунаштва и овако потресан догађај ваља свакако изнети ученицима на начин, како би им потресао малим душицама и ако буду одлазили кућама озбиљнијег лица и с изразом замишљености, онда се успело приказати деци сву моралну величину банову, величину догађаја и жртве. Зато се изабрао метод драматског причања, предавања, читања у форми како деци предајемо песму читајући је до краја без прекидања, да не пореметимо светост лепоте баналним питањима, испитивањима и понављањем. Предаваћемо тај догађај деци на тај начин у своу главном делу, тј. у упознавању с посве новим, док ће рад пре и после тога тећи у разговору између наставника и ученика. (Овде морам да споменем, да се тај разговор никако не може схватити на тај начин, да учитељ пита, а дете одговара, већ више тако, да учитељ пита, а на то питање се развија у разреду дуги низ разговора попут дебате и то између деце међусобно и између ђака и учитеља. М не говори само једно дете. Више њих се јавља. Рад тај изгледа Сучан, жив и симпатичан. (И кад сам год споменуо разговор у овом прикаву, увек сам га овако замишљао). Николу Шубића Зринског упознаће ученици према овом начину обучавања у месецу фебруару. Наставник ће до подне свршити све друге послове, а за поподне ће обучавати овај историјски догађај. Дакле нешто, чему би се могло сијасет приговора учинити, но ако се жели, да се с успехом оде кући, онда ће се обучавати поподне. Деца ће углавном слушати, а то се врло лако може и поподне.

Сам рад ћемо разделити на неколико делова:

а) Повод рада: Наставник улази у разредну собу поподне. Ту је као и у кошници. Цео разред живи по принципима задруге. Једни носе дрва за пећ и слажу их. Други бришу прашину. Ови опет носе воду за пијење. Једна девојчица залива цвеће на прозору. Једна друга чита дечје часописе, који им стално висе на зиду. Има их неколико на земљописној карти. Неки цртају по великим таблама. Већина их седи у клупама у разговору и у игри.