Učitelj

Нова Стевановићева таблица 623.

стаклене плоче премазао извесном лепљивом материјом и између њих ставио дебелу хартију и све ово пресовао и на тај начин сам добио једну нераздвојну целину са две површине за писање и цртање. Овим сам радом постигао, да таблица буде трајашња, да у случају ломљења не отпадне ниједан комад и да површина остане опет равна и добра за писање и цртање. Први модел овакве таблице показао сам г. Сретену М. Аџићу, бив. управитељу јагод. учитељске школе, који је дао о њој врло повољно мишљење. О издржљивости ове таблице г. Аџић је испитивањем дошао такође до повољних резултата. О овоме г. Аџић вели:

„Прва је таблица потискивана са обичнога стола, који је (80 см.) виши од ђачких клупа, да пада на под како то обично бива у школи. Таблица је при том увек падала на оквир, али је остала потпуно неповређена после пет оваквих покушаја.

Затим је гурана са истог стола нагло, да падне на под пљоштимице, при каквом паду мора свака садања камена таблица одмах прснути. Ова је таблица напротив трипут тако пала на под и ос“ тала је потпуно читава и тек је четврти пут прсла једна страна а друга је остала опет цела. Пукотина једва је била видна али писаљка није задирала о њу при писању. При шестом паду пљоштимице ова је страна испрскала на још више комада (14), али ниједан комадић није испао и писати се још могло по њој скоро без сметње, друга пак страна остала је и даље потпуно неповређена па ни при десетом оваквом паду није она била прсла...

Најзад је метнута ова таблица на под па је трипут добро ударена потпетницом (штиклом), при чем је горња страна сва испрскала на сићане комадиће, а доња на нешто крупније, али ни тада, када је таблица подигнута, није испао ниједан једини комадић о

Да је приказивачу моје таблице г. Поповићу, била позната израда ове таблице, као и њена издржљивост, уверен сам, да не би тврдио да је таблица скупа. Таблица напротив није скупа, када се има у обзир њена компликована израда, њене особине и њена издржљивост. Сам г. Поповић тврди да ученици сахране годишње по неколико комада камених таблица, а ако моје таблице издрже годину па и дуже, онда оне не само да нису скупе, већ су и јевтиније од камених таблица.

Другу замерку је учинио г. Поповић на моју таблицу, да су линије бледе, недовољно јасне. Мислим, да се на овоме не може замерити. Све помоћне линије у писању и цртању извлаче се бледо, нејасно да не падају јако у очи и тиме сметају ономе, што се мора истаћи као главно. Што се, пак, тиче оне незнатне дистанце која постоји између линија и слова, а износи нешто више од милиметра, тако је незнатно да би се могло прећи преко тога. Наше су очи извежбане у посматрању и примећују сваку ситницу; код деце је то друкчије, она виде само површину таблице и оно што су на њој написала или нацртала.