Učitelj

650 Др. Никола М, Поповић

роза не може се Фројд сматрати за пансексуалисту. Он стварно учи, да у неурозама (неврастенији, неурози страха и хипокондроји) и у психонеурозама (хистерији и обсесији) игра важну улогу сексуални нагон, али да обољења те врсте настају само утолико, уколико либидинезне снаге дотичне особе западају у конфликат са њеним „културним и етичким претставама“, и то не само уколико она за њих само зна, већ уколико их признаје и усваја, уколико се у своме делању потчињава оним нормама које из њих произилазе!=). Као што видите по Фројду само једна високо морална личност може да оболи душевно, што „долази од њиховог погрешног васпитања, наиме отуда, што се У њиховом васпитању занемаривао њихов нагонски живот, док се главна пажња поклањала искључиво развићу њихове етичке свести.

После ове коректуре наопаког схватања о Фројдовом пансексуализму, дозволите ми неколико речи о његовом учењу о инфантилном сексуалитету. И ранији научари беху приметили, да се још у раном детињству показују неки знаци сексуалног нагона. Тако на пр. "Вама познати Карл Грос вели: „Понека деца јесу већ врло рано способна за сексуална расположења, и за то, да осећају неку врсту по-требе за додиром са супротним полом“. Али, као што видите, Грос говори о понекој деци, што значи да он те појаве сматра за изузетке. Други су тврдили да су те појаве знаци болесне деце, или деце деге"нерика итд. С. Фројд је први тврдио и доказао, да су те појаве својствене свој деци, и да немају никакве везе са дегенерацијом. и тиме је Фројд изазвао велико огорчење код многих научара. Међутим данас се друкчије гледа на то фројдово учење. Дозволите ми да Вам наведем шта о томе мисли једна дама, која је професор за психологију на Универзитету у Бечу, а која је иначе противник Фројда и његове психоанализе. Шарлота Билер, о којој је овде реч, вели у својој књизи »РПаз евјепјеђеп Јев Јивепаећеп« ово: „На свима областима фукционалног препорода ја сам могла да утврдим паралеле између пубертета и доба од 3—4 године... У томе времену између 3—4 године мора да постоји прво јављање и прво буђење сексуалног развића: тада наиме инфатилни сексуалитет успламти за кратко време, ла брзо затим утрне, како би се понова разбуктао у доба пубертета. И тако се на моје велико изненађење у овоме морам сложити са Фројдом, и то на основу многобројних таквих посматрања, каква су очевидно и њега покренула, да претпостави један такав период у развићу пењељан 9)

Госпође и Господо!

Ви видите како ствар стоји са овим учењем С. Фројда. Несумњиво је према томе да сваки васпитач мора да води рачуна о оним знацима у којима се показује нагонски живот васпитаника, и да зна како треба према њима да поступа. Али тога ради морамо видети како

15) 5. Егеца, н. н. м. ст. 177. 16) С. Ви ег, у тексту наведено дело од 1927, ст. 20.