Učitelj

730 Милица Цветковић

начин нагонска осећања прелазе у виша и од инстинктивних покрета постају свесни и вољни, који се најзад претварају у вољну радњу.

Дете опажа уз то да извесне његове радње изазивају похвалу и одобравање од стране старијих а међутим понеке радње његове изазивају негодовање, претњу, па чак и казну. Тим одобравањем, похвалом и наградом од стране родитеља и блиских личности с једне стране, као и претњом, укором и страхом с друге · стране, код детета постају прве диспозиције његове моралне свести. Оно постаје већ свесно тога да се нешто може, треба и мора, а нешто не ваља, не сме, не може.

Занимљиво је одиста знати шта се крије у сваком детету кад оно говори: не сме се, није лепо, не ваља итд.; да ли то у њему говори осећање или је то проста асоцијација основана на последицама, које долазе услед антиморалних поступака.

Да бисмо донекле разјаснили ово питање односно мале деце у предшколском добу, изнећемо резултате испитивања, које је вршио руски психо-педагог Корнилов на деци од! до 8 године. Деца су питана: „зашто се не треба тући»“ и „зашто не треба красти»“ Деца млађег узраста од 4—5 година и слабо развијена од 6 година дају обично овакве одговоре: „Не треба се тући, јер може да те удари у очи“, или: „кад се тучеш, ти се искрвавиш“, или пак: „не треба се тући, јер ћеш имати саме модрице“.

Односно крађе одговори су овакви: „Красти није лепо, зато се иде у затвор“ (дете од шест година), или: „хоће да те поведу у кварт са жандармом“ итд. Тек код деце од 7—8 година све чешће налазимо одговоре „да се не треба тући, јер је срамота“ (дечко од 7 година) или: „красти не ваља, јер ћу да будем рђава девојчица“ (девојчица од 8 година.) Сви ови одговори дечји показују да, иако постоји код деце, нарочито мале деце, схватање дужности, то оно има искључиво егоистичан карактер. Разлог је у томе, што клица моралних осећања код деце лежи у потчињавању њихове воље ауторитету родитеља и навици да скривају своје егоистичне жеље ради похвала и одобравања као год и ради избегавања казни. Савест малог детета, по мишљењу једног педагога, рађа се буквално из савести његових родитеља. Оно познаје добро и зло према њиховом одобравању и њиховом осуђивању и упознаје се са дужношћу учећи да се потчињава њиховој вољи. За дете нема друге моралне заповести до воље његове матере или оца. Оно потпуно асимилује са њиховом личношћу заповести, којима се оно потчињава. Ово потчињавање у почетку је везано са извесним напорима, али мало по мало нагонске побуде се савлађују и прилагођавају се околностима те тако постају навике.

Мако су Дарвин и други научници, психолози склони да утврде да се способност моралног разликовања може опазити код деце већ после неколико месеци, ми смо уверени, да дете ни у другој, ни у трећој години, па и много доцније, шта више није у