Učitelj

742 Иван Кањух

5.

Али пре него што би одговорили на ова питања, морамо бити начисто са појмом дара; морамо повући оштру границу између дара и онога шта није дар. Појам дара има два значења: у ширем смислу он обухвата наслеђем потенциране интелектуалне, емоционалне и вољне диспозиције једног човека, у ужем смислу означава само психичку диспозицију за продуктивни интелектуални рад. Ми ћемо у току даљих излагања употребљавати дару овом ужем значењу. Дар у овом ужем смислу назива се друкчије и таленат.

По јачини интелектуалних диспозиција таленти се могу поделити у три основна ступња.

На првом ступњу стоје они таленти, чији се стваралачки рад не састоји у продуковању нових идеја, него само у оригиналном, духовитом примењивању већ постојећих уметничких облика, филозофских ставова, научних и техничких резултата.

На другом ступњу су они таленти, чија се продуктивна активност манифестује поглавито у развијању постојећих културних тековина као и у стварању нових дела која немају универзалан, него само специјалан и локалан значај.

Најзад на трећем ступњу стоје они таленти, који стварају нова дела и новим идејама и мислима обогаћују човечанство. Они дају нове правце, нове основе култури и напретку људскога рода; њихова дела су од епохалног и универзалног значаја. Овај највиши ранг талента носи назив геније.

Пошто смо одредили појам дара и изложили његове основне ступњеве, осврнућемо се на његове главне карактеристике.

Као главне карактеристике дара могу се навести: 1) продуктивност 2) спонтанеитет 3) интуиција 4) интелигенција и 5) чврста воља.

Из малочас поменуте дефиниције дара излази да је продуктивност најважнији његов критериум. Продуктивност је способност за стварање нечег новог у разним доменима вишег психичког живота, што има уједно и трајну вредност. Та се способност може односити на стварање нечег „новог“ у садржајном смислу, а може се односити и на стварање „новог“ у формалном смислу. Тако на пр. ако неко постави о нечем потпуно нову теорију, онда је то „ново“ ново у садржајном смислу. Међутим ако неко ту теорију дубље схвати или јој да нову форму или је на оригиналан начин интерпретира, онда је то „ново“ ново у формалном погледу.

Питање је сада: да ли дете располаже овим основним критериумом дара» Пажљиво испитивање дечјих душевних плодова показује нам да ту о продуктивности у строгом смислу те речи, изузев у области музике, слабо може бити говора. Иако дечји радови могу бити веома занимљиви, шта више могу имати и уметничку вредност, они су уопште узев примитивни, имитативни, њима недостаје права оригиналност ни у погледу форме, ни у по-