Učitelj
УЧИТЕЉ
ПЕДАГОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЈУНА 1932 БЕОГРАД 12 (45) ГОД. БР. 10 УРЕДНИК ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ
Нова школа и учитељ
од Цветка Ђ. Поповића, професора Учитељске школе у Јагодини
1
У усавршавању човечанства учествују многи свесни и несвесни фактори. Од свесних је најважнија школа. За напредак није довољно постигнута добра културе и цивилизације само очувати, него и оспособити нове генерације да иду даље. И на једном и на другом ради васпитање и образовање путем школа. Колико ће школа у овоме задатку успети зависи од схватања живота (циљ васпитања) и од схватања човекове природе (начин васпитања). Како нема изгледа да ћемо икада коначно решити проблем смисла живота и човекове природе, то ће се циљеви и методе васпитања стално мењати. Значи, новине у педагошкој теорији и праккси нису произвољности већ нужне последице општег напретка. У старој Кини вековима је начин васпитања остао непромењен, јер је и њихова култура вековима стајала на истом месту. Слично је било и у средњем веку Европе. Чим људска мисао постане активнија и почне отимати природи њене тајне, мења се схватање човеково о свету и животу, што изазива потребу новог васпитања. Данашњица је жив доказ за то. Светски рат је поново уздрмао човеков дух. Отворио му је очи и показао, да многослављена култура двадесетог века није здрава, није оно чему човек тежи. Рат и економска криза срушили су до темеља многе концепције којима се је човечанство поносило. Ми присуствујемо тражењу излаза, тражењу новог схватања, нове културе. С тим је у вези и превирање у педагошкој теорији и пракси садашњице,
Па ипак и поред неминовности промене увек се нађе и налазиће се људи, који су нарочито у почетку против промене. Има то. свога разлога. Урођена конзервативност је нека врста природне обазривости. Све ново је непознато, а непознато није сигурно. По природи човек не воли да рискира и најмање у васпитању где се грешке не могу тако лако поправити. Потребно је дубоко убеђење, смелост, ширина погледа па напустити старо, а прихватити ново. Зато масе нису никада пионири напретка, него одабрани поједин-