Učitelj

Књижевни преглед 785

Говорећи о лености код деце, Робен тврди да нема лене деце. Оно што ми често називамо леношћу код деце — није леност. Треба само дете ставити у миље (интелектуални, осећајни и социјални) који му одговара, па неће бити лено. Тако у школи често прогласе неко дете леним, а оно је у ствари душевно заостало (дебилно); ни уз најбољу вољу оно не може удовољити својим школским дужностима. Довољно је да то дете преместимо у нижи разред, па ће радити с вољом и неће бити лено. Из овога можемо извући једну поуку: не треба дебилну децу пропуштати у више разреде док нису довољно сазрела. Обично се узима да дебилна деца заостају за нормалном децом до 9 године за 2 године, а преко 9 година за 3 године. Према томе их треба задржавати у разредима. Наравно да је најидеалније сместити овакву децу у одељења за душевно заосталу децу. Док немамо таквих одељења, боље је да иду с нормалном децом него да уопште не иду у школу.

Писац наводи оно што смо и ми често пута опазили у школи, да се спора деца смашрају ленима. То је сасвим погрешно. Психичка спорост одаје често дубину мисли, критичност духа и тежњу за усавршавањем. Поређујући спору децу с децом живе интелигенције, учитељ их узима. за ленивце. Међутим живост духа није увек знак интелигенције. Ови спори типови се у школи ретко јављају, али зато знају, само им треба дати времена да смишљено одговоре.

Исто тако многи греше кад непрестано у школи обасипају похвалама децу с јако развијеном меморијом. Та деца често ништа не раде него само репродуцирају оно што су у школи чула и запамтила. Зашто овакво дете прогласити вредним и марљивим, а дете са слабом меморијом, које се много труди и мучи, али без успеха — прогласити ленчиномр

Има деце која већ измалена показују интереса и способности за неке предмете, док остале сасвим занемарују. Често и такву децу у школи називају леном. Ни то није тачно. Треба знати, у том је сва наставничка вештина, преко тога предмета заинтересовати дете за све остале предмете. То није била у стању да учини стара, традиционална школа, то је задаћа нове, активне школе.

Узрок лености може бити чисто органски. Тако оболење носа, грла, жлезде штитњаче, може имати за последицу леност. Онанија, епилепсија, хистерија, криза пубертета, све то могу бити узроци лености код деце.

Писац завршује ово лепо дело једним завршетком у ком се показује велики оптимиста. Он каже: „Дечја душа је откривена. Дете је наш нови свет. За нашу епоху ће се рећи да је она била век Детета.“ —

Илија П. Опачић

Учитељ 50