Učitelj

1 Нове књиге и Листови

Слободан саставак: Мој најлепши дан одмора. (Шта ми је било најмилије за време одмора. Зашто сам жудио за кућом.) Чега се сваки ученик радо сећа. „Сећати се“ у свим лицима једнине и множине. Евентуално и у свим временима. Исто тако: облачити се, умивати се, купати се, радовати се...

Претпрошло време: Учитељ пише реченицу: „Кад сам био ручао“ на таблу, сваки ученик додаје наставак у прошлом времену:... отишао сам, читао сам књигу...

Колико смо т (Кт) ишли за време одмора пешке или колима. Сабирати хиљаде. На пр. 5000 + 2000, 4000 + 3000...; 6300 + 3000, 8100 + 2000...; 3500 + 2400, 4800 + 1200,... Колико км>.

Шта смо посматрали за време одмора (на ливади, у шуми, на брегу, у руднику).

Писцу се замера да у своме делу показује унутрашњу неслогу, хоће свима да даје право: и реформатору и „умереном“ реформатору, па и оном који гледа уназад. Зато он не гледа само напред него често и назад, вешто избегава спорна питања, наводи сем савремене и застарелу литературу, вежба ствари које се већ 10 година не налазе више ни у једном наставном програму (анализа реченице и речи, мењање именица итд.). Али, књига његова даје и много потстицаја за напредан рад, нарочито у погледу укупне наставе за коју даје доказа да је могућна и у ТУ разреду основне школе. Стога је корисна за наставнике.

Вуј. Петковић

С) Нове књиге и листови

Др. Бранислав Петронијевић: Основи логике. Формална логика и Општа методологија. Стр. 279 + УШ. Београд, 1932. Цена 100 динара.

Изашло је из штампе ово велико дело нашега научника г. др. Бранислава Петронијевића, професора универзитета, које садржи увод и први и други део са више пододељака.

У уводу је Дефиниција логике, Однос логике и психологије, Однос логике и теорије сазнања, Логика као принципијелна и као нормативна наука, Основни правци логике, Литература логике и Подела логике.

Први део обухвата Формалну логику и дели се на три одељка: први — у коме се говори о појму и о категоријама, други — у коме се говори о теорији суда и законима мишљења и трећи у коме се говори о закључивању и силогистичким футурама.

Други део обухвата Општу методологију и подељен је на два одељка: први — у коме се говори о методама готовог сазнања и други — у коме се говори о методама сазнања у постајању.

Сама књига садржи (на стр. 255—279) врло детаљан преглед садржине, који јако олакшава њену сутдију у појединостима.