Učitelj

256 Милан Шевић

ривање моралнога заједништва, и то је идеал правне и културне државе, — грађане једне државе треба градити подобним да своју државу приближују томе идеалу да би се дошло до правнога поретка без принудне силе, тј. до државе у којој би свако насилно и принудно средство било излишно. Али пре тога циља долази технички циљ, пре општега образовања за заједницу позивно: човек «се мора начинити подобним за живот у друштву, мора бити телесно здрав (васпитање за хигијенско вођење живота и подобност за одбрану) и спреман за свој позив (моћи радити, умети радити, хтети радити) да би могао живети у заједници и за заједницу. Ми се развијамо у правцу демократизма, у уставним државама одговорност се за опште благостање преноси од појединаца (апсолутизам) на народ (демократизам), а демократски државни устав тражи аристократски устав душе. Али док се односи у државној. управи мењају и самоуправа долази све то више до свога права, школа остаје, углавном, која је и била. Потчињена прво цркви, постала је затим инструменат државе, али је остала готово нетакнута од промена, извршених у уређењу државе.

Праве су државнограђанске врлине обзир на друге, несебичност, морална храброст и одговорност. Оне се не могу научити, нису ствар памћења, него се морају радити, вршити, према томе ствар су навике [Аристотелов принцип!]. Зато се морају стварати у школама радне заједнице и уводити у њих самоуправе, да би «се у васпитаника што јаче развило чуство самоодговорности, Кершенштајнер се ту позива на примере старијих и сувремених школских установа на страна (било их је и у Немачкој), а нарочито у Енглеској и у Америци.

Рад је дакле или саморадња у служби заједнице основа и за морално (јер Кершенштајнерово државнограђанско васпитање се управо своди на то) као и за интелектуално образовање, и таквом саморадњом задобијајући образовне вредности васпитаници поново стварају културне вредности и уводе се у њих, да би извели морално препорађање заједнице и приближиле је постављену идеалу. Смисао је према томе радне школе с минимумом градива за учење излучити максимум вештина, подобности и радости у раду у служби државнограђанскога уверења.

То би у најкраћим потезима биле основе Кершенштајнерове педагошке теорије. А до те је теорије Кершенштајнер дошао праксом и постепеним остваривањем својих идеја на делу. Кершен-