Učitelj

270 Јован Ц. Милошевић

потреба не сме да оглуши о ове силе на којима се заснива цео поредак ствари. Те биолошко-психичке силе о којима васпитање мора водити рачуна јесу нагони, а међу њима најважнији: нагон одржања, делања, сазнања, имитације, борбени, социјални и нагон изражавања. Сложена свесна човекова активност резултат је удружених нагоских сила. Уједињени они дају две основне групе нагона: одржања и усавршавања. Сви се нижи и виши нагони могу свести на једну од ове две групе. Нема ни једног интереса коме се не би могао наћи корен у неком од ових нагона. Отуд су сви интереси делом урођени а делом изведени из ових (стечени интереси). Упознати човека значи упознати његове интересе, његова духовна стремљења, правац у коме се креће његова духовна активност, која је увек и код сваког сразмерна јачини његових нагона.

Шематички, пут којим се креће природни развитак могао би бити претстављен једном пирамидом на чијој се основи налазе инстинкти, чији су свесни или полусвесни израз нагони, који прелазе у осећања а ови у интересе. На врху те пирамиде налази се свесна човекова активност, која је непосредни ефекат интереса а посредини осталих фактора, који иду ка основици пирамиде до инстинката а одатле се доле пуштају у биолошке основе.

Тако је и развиће човеково резултат дејства ових фактора, који су подлога и услов напретка и усавршавања. Усавршавање је, дакле, процес подједнако завистан колико од свести толико и од нагоских снага, које се међу собом удружују да би дале што крупније резултате. Тако нагон усавршавања постаје удруживањем свих нагона, који у овај улазе као његове компоненте. И што су компоненте јаче, јача је и воља за усавршавањем.

Уметнички нагон на пр. постаје тако што се удружују нагон делања, имитације и изражавања. Удружи ли се нагон делања с нагоном сазнања онда ствара научне вредности и дела као нагон према проналасцима; удружи ли се пак са социјалним и борбеним нагоном ствара политичаре и војсковође. Нагон делања и социјални нагон основа су друштвеног прогреса. У великих реформатора спојени су социјални и борбени нагони са нагонима делања и сазнања. Наполеон је на пр. био оличење свих ових снага, док научницима недостаје борбени нагон (на пр. Галилеју). Само се тиме и може објаснити огроман успех овог политичког и војничког генија.

Геније сједињује у себи све ове снаге, које у толикој мери премашају снаге осталих људи, да се генијалност узима погрешно као абнормалност. Резултати до којих геније долази много су мање плод напора, а много више дејства несвесне интуиције несразмерно велике нагонске моћи. Преко генија природа показује чуда нормалним људима. У годинама када је једва нагон сазнања пробуђен код просечне деце, геније запањује висином свога развића.