Učitelj

286 Јован Петровић

на челу са др. Натошевићем. Па да је Бушетић пустио децу најпре да она сама цртају: писаљку или лењир у сва четири њихна положаја, а затим и удицу и срп, — он би бар у овоме делу изишао из оквира садашње школе“)...

2) Јован Миодраговић и припремна вежбања за почетно писање у садашњој школи

Поред др. Натошевића, спора нема, Миодраговић је најзначајнија фигура на пољу наше почетне наставе. А како се он баш у припремним вежбањима за почетно писање највише удаљава од др. Натошевића и свих његових следбеника, то смо дужни да упознамо читаоце и са његовим мислима. Он је пак ова вежбања, у кратким цртама, изводио овако:

Без икакве почетничке оријентације, у простору и без почетничкога упознавања праваца и положаја појединих црта, Миодраговић је — другога дана по званично отпочетом раду — довикивао деци: „Ајде сад да пишемо! Да пишемо писмо, некоме ко коме хоће, Ја ћу да пишем моме оцу и мајци да ми спреме ручак. Коме ћете ви»... Е, ајдете. Ево ја ћу на мојој табли, а ви на вашој. Пазите!“... Ту он исписује следећа четири реда:

„шршувжшшоооршвишшижршвшушшршшшшш шшштштриштшивиршшттитиптишшшришшшшр шидшшшшшршршштршвтршивиштишшшштш шшштршшвишшиширшишшинини“. — Притом је —

како сам каже — говорио отприлике ово:

„Тата, купи ми то и то, а ти мама спреми ручак, кад ја дођем гладан да ручам. Ја сам сад у школи, учим... итд.“.

Тако говорећи, Миодраговић је пунио школску таблу предњим словима очекујући и од почетника да то исто чине на својим таблицама. И најхрабрији међу њима, а особито они који су имали прилике да раније нешто слично шарају, отпочињали су ово „писање“, па им је и „ишло“ мало помало. Али многи од њих нису се никако ни усуђивали да почну. Овима је он узимао руку и тако их храбрио да отпочну како било...

Кад се напуни једна страна Миодраговић је наређивао да се исто пише и на другој. Потом се брисало све и опет писао „све брже и брже“. При том је он запиткивао децу: Шта пишу2.. Коме пишуг... Захтевао је и да му читају своја писма...

После подне, Миодраговић је понова писао исто писмо а деца су ћутала и гледала, па после и она то исто радила на

својим таблицама. — Сутрадан је захтевао да сама деца пишу као оно јуче, па се то после понављало још неко време. Три — четири дана доцније Миодраговић извлачи праве

црте од краја до краја табле „оризонтално све једну испод

85) Упуство за васт. поступак са букваром, Ч. Т. Бушетић, 1926, од 22 до 27 стране.