Učitelj

Настава певања у основној школи 298

предмета и вештина, нарочито у неподељеним школама (са четири некада и више, разреда и стотину, па и више деце), учитељи немају ни времена да певају с децом, јер све време, па чак и оно које наставни план резервише за певање, учитељи искоришћују за обраду других наставних предмета и вештина. У таквим приликама, када за стотину и нешто више дана треба да се савлада један веома обилан наставни програм, учитељи и поред најбоље воље не могу певати с децом.

Поред изложенога, за многе учитеље певање је врло тежак наставни предмет, и то толико тежак да морају на дипломском или практичном учитељском испиту мањати извучене листиће из певања, одлучујући се на тај начин на низ непријатности. Певање није тежак предмет само онима без слуха. Има доста и таквих учитеља који имају и слуха и „гласа“, а верзирани су прилично и у теорији музике, служе се и неким музичким инструментом, па ипак невешто изводе наставу певања. Ми смо били у могућности да на једном учитељском збору чујемо једно „угледно предавање“ из наставе певања, које је држао један такав учитељ.

Предавач се стриктно држао формалних ступњева, али само у погледу форме и докле је имао посла с текстом песме, Најпре је истакнут циљ, а затим је следовала некаква анализа ради 06јашњења извесних мање познатих речи. После анализе дошла је синтеза — учења текста песме напамет. При томе се поступало отприлике онако као кад се обрађује декламација. Самим циљем наговештено је било да ће се певати та и та песма и деца су била заинтересована у том смислу (ако су се уопште интересовала). Међутим место песме и певања дошла је анализа, а затим учење текста напамет. И тек, када је предавач мислио да су деца савладала и напамет научила текст песме, који је био исписан на школској табли, окренута је друга страна школске табле на којој је мелодија песме била нотама претстављена —- исписана, и — отпочела је „обрада мелодије“, отпочело је певање. Најпре је предавач отпевао прву строфу песме, а затим је ту строфу отсвирао. После тога предавач је и певао и свирао, а деца су га пратила, и то час само девојчице, час опет мушкарци, а затим и девојчице и мушкарци. То је требало да претставља известан методски поступак, а у томе је ваљада лежала и сва педагошка и наставничка вештина предавачева, која је изложена на углед и која треба да служи као образац за обраду неке нове песме. Елем поступило се онако или скоро онако као да је предавач копирао неко „штампано угледно предавање“. И — предавање је завршено и прихваћено као успело, а многи су захваљивали предавачу што није жалио труда да им покаже начин како се изводи настава певања.

Овоме предавању присуствовали су и неки неучитељи. Један од њих приметио ми је после збора да ово предавање није богзна шта и да би такво исто предавање и с толико исто успеха и сам он могао да одржи. Овај неучитељ, овај лаик имао је право. Ова-