Učitelj

248 Др. Никола М. Поповић

породице. При томе оно увиђа да многе ствари које други чине оно само није у стању да учини: оно дакле осећа да је у поређењу са другима ниже по вредности. Тај осећај ниже вредности дакле јесте једна природна појава у душевном животу свакога детета. Са тим осећањем почиње код деце прави душевни живот, јер се из тога осећања развија код њих стремљење ка моћи, воља за моћ, како се изражава Адлер по угледу на Ничеа. Та воља за моћ вођена је једном претставом о једноме стању које нас чека у будућности и у коме ће све наше жеље бити задовољене. Та претстава чини праву звезду водиљу целокупног душевног живота; од ње зависе све остале душевне појаве: и перцепција и памћење и мишљење, јер све оне стоје у служби постигнућу тога циља. Ту претставу о циљу нашег живота Адлер карактерише по угледу на Ханса Ваихингера као једну фикцију.) С обзиром на ово стање ствари ми можемо да замислимо ток детињег душевног развића у правцу одређенога циља као да иде по једној линији, и Адлер у томе смислу говори о животној линији свакога човека. Али ово осећање ниже вредности може под нарочитим неповољним васпитним условима врло много да ојача. Тај ће случај сигурно наступити, ако родитељи или остали чланови породице буду једно дете исмејавали због неких његових органских недостатака. Под утицајем тако интензивног осећања ниже вредности развиће се и врло интензивно стремљење ка моћи; такво дете желеће да буде боље од свих, да буде предмет пажње свих чланова породице, да у свакоме погледу буде изнад свих, да над свима влада, једном речи оно ће стремити превасхотству, превласти и богоподобију. Тиме се отежава васпитање дотичног васпитаника. У томе погледу Адлер поставља ово правило: „Интензивно стремљење ка моћи једнога детета стоји у обрнутој сразмери према васпитљивости његовој“)

Други важан фактор од кога зависи правилан ток детињег душевног развића јесте осећање заједнице. Штетно дејство осећања ниже вредности може се сузбити само развијањем осећања за заједницу. Ово осећање показује се у љубави према осталим члановима породице: према родитељима и осталој

0 Ваихингеровом фикционизму види: „Три предавања из филозофије“ од др. Н. М. Поповића. Издање Књижаре Напредак. 5) А. Адјег, Мепзсћепкепп! т5 1927, ст. 49.