Učitelj

350 Станко Првановић

могућности да брзо, лако, скоро механички израчунавају све операције и комбинације у обиму бројева од 1—1000.

Такође важни услови за правилно схватање и савлађивање писменог рачунања јесу: предочавање, конкретизирање и детаљно разјашњавање рачунских радњи. У ту сврху могу послужити разна средства: све врсте рачунаљки, кесице са орасима, кестенима или каменчићима, дрвца и снопићи од ових, али наше је искуство да се најбржи и најсигурнији успех може постићи имитираним новчаницама од 10, 100 и 1000 дин. и стварним металним динарима. Уосталом, у прилог тога говори и сам живот за који и спремамо децу. По Вилсоновим констатовањима 85 % свих задатака у животном саобраћају (узете су у обзир 155 профресија) односе се на куповину и продају. Остали задаци, у већини случајева, имају посла такође са новцем (плате и др. награде за рад, проценти, ренте итд). — На столу нека стално стоје 50 новчаница од 10 динара, 50 стотинарки и 150 хиљадарки (за ниже разреде мање) изрезане од чвршће и јаче хартије и не више од 30 стварних металних динара. Деца, пак, могу спремити, свако за себе по 30 динара, 40 банака, 30 стодинарки и 20 хиљадарки — све изрезано од хартије.

Да сад, са неколико примера покажемо како треба изводити писмене рачунске радње. Ићи ћемо редом.

Сабирање. Мако писмено сабирање није тешко, иако се оно ређе заборавља, ипак је потребно, да, при раду и рачунању, деца замишљају стварне количине којима оперишу, а не да механички сабирају цифре и бројеве највише до 20 или 30, као што се то обично ради.

Ако је, рецимо, отац једног нашег ђака продао на тргу једно свињче за 242 дин., друго за 195 дин. и воће за 79 дин., онда можемо ставити себи у задатак, да израчунамо колико је свега новаца добио тај човек. То се израчуна најпре усмено. Кад израде, виде да је свега 516 динара. Један ученик објасни како се ради. Сад се наставник умеша па каже: Видите, децо, досад смо радили овако: 242-–100—8342--90 итд. (и на табли напише онако како се усмено рачуна). Сад да рачунамо друкчије. Прво да израчунамо динаре, па банке и најпосле стодинарке. Почните оздо, па скупите, саберите динаре и увек говорите колико су! Деца раде и говоре: 9 дин. и 5 дин. јесу 14 дин. и 2 дин. јесу свега 16 дин. У 16 дин. има 6 дин. и 16. зато 10 дин. оставимо, а уме-