Učitelj

Ђак почетник и школа 419

наставу игри значи учење и рад подесити тако да деца у њима налазе задовољства и радости. Као у игри, деца онда виде свој циљ у самом занимању, у задовољству од њега. За развитак детета овакво расположење важно је као сунчев зрак за напредовање цвећа. Радосно расположење је елеменат дечјег живота. Дете је увек ведро, живахно, весело. Такво је оно код куће, таквог га видимо на улици, у игри, свуда где год се са њим сусретнемо. Његовој природи противна су озбиљна и депресивна душевна стања. И, ако се неће вршити насиље над његовим духом има иу школи живот деце да се развија у ведрој и веселој атмосфери, а настава да се обавља у радосном интересовању и саморадњи. ;

Поред овога и други разлози траже да настава прве школске године носи карактер забаве. Таква настава јавља се као психолошка потреба. Одавна је доказано да се духовна енергија много мање троши и теже изазива замор кад рад прати интерес и ненамерна пажња, него кад ови изостају. Настава проткана живошћу и веселим расположењем не само да не замара, већ подиже и појачава функционисање свију духовних процеса. У таквом расположењу деца раде брже и продуктивније. Радосни интерес и успех, који су прави мотори рада, дају потстрека за даљи рад. И тако настава, иако личи на игру, није узалудно трошење времена, како би се можда некоме необавештеном учинило, већ Це једно од најсигурнијих средстава да се деца науче раду. Нагон, управљен у првим годинама на слободно занимање, упућује се постепено ка одређеним циљевима и од игре прелази се у озбиљан рад. А школи јесте циљ да свој нараштај развије у добре и радне људе.

Сваки дан можемо се понова уверити колико се радно учешће деце појачава кад се настава изводи на поменути начин. Нарочито тамо, где су вежбања неопходна, досада се може избећи једино ако се вежбања обуку у одећу игре. Кад треба н. пр. да се врши утврђивање гласова и слова, што је један од важних саставних делова прве наставе читања, мора да се код деце потстакне и одржи интерес. То ће се најбоље постићи кад се глас учини предметом игре. Примера ради износимо неколико личних опита, полазећи од уверења да је у таквим питањима ово јоши важније од теориских објашњења.

По среди је н. пр. обрада извесног гласа, односно слова. Глас треба, као што је познато, да буде истакнут, запажен, схваћен. У томе циљу чини наставник разне забавне покушаје. Он тобож замишља мушка и женска имена, имена цвећа, воћа, деци драгих животиња, која почињу дотичним словом и деца погађају та имена. Или их он оставља да сами међусобно задају и погађају, као што чине ван школе у игри. Он их, пошто су претходно утврдили да свако дете има свој глас, пушта да налазе гласове својих другова или другарица, тј. почетне гласове њихових имена. И