Učitelj

Ђак почетник и школа | 423

ражавање спречавају и угушују. Рад учитеља састоји се у томе да отвара путеве и потстиче израз, а не да усавршава тенички. А способност деце да се при овим радовима сама сналазе, олакшава му у многоме. Најпотребнија упутства дају се за време рада и грешке утврђују онда, или на готовим резултатима.

До сада је школа мало узимала у обзир моторну базу дечјег бића. Она је неговала и негује само поједине стране његове, а не развија га у тоталитету. Школа као да заборавља да је дете активно стварање и да оно своја сазнања, свој карактер и вољу стиче живим искуством, стварањем, покушајима, претстављањем и продуцирањем у разним облицима. Још нису иза нас времена када се сматрало да су први услови успешне наставе: озбиљна тишина и седење у једном прописаном ставу. Још увек се од оних, чије руке не могу по природи да буду незапослене и хоће да послуже раду духа, тражи да за време часа остају непомични, пратећи наставу примањем. Лично преживљавање и слободно стварање готово изостају. Деца хоће да раде, да мере, да праве, а ми их спречавамо у томе. Колико се снаге, која би у настави могла корисно да послужи, угушује на тај начин и над децом врши неприродан притисак.

Сам карактер наставе, а често пута и личност учитељева, не само да не чине деци прво учење привлачним, већ потенцирају У њима једно тешко душевно стање — страх, од чега пате тело и душа дечја. Не треба сметнути с ума да ово осећање наступа само собом, чим дете постане ђак. Доласком у школу оно прекида са својим дотле безбрижним животом и улази у нови, где га очекују многе, њему непознате, дужности. За осетљиво дете настају сада праве бриге, које га обеспокојавају чак и у сну. Лежећи у постељу оно брижно моли мајку да га на време пробуди. Ујутру сваки чак узнемирено запиткује за сат, да не би задоцнило. Кад не стигне на време у школу улази уздрхтало од страха, плачући у сав глас. ИМ још много што-шта, о чему одрасли не мисле, пада као терет на дечју душу и притиска је. Ако га сади у школи дочекује укочено хладна, сува и неприступачна особа, која га не разуме, нема саосећања према њему, само опомиње и кажњава, онда је природно да код детета убрзо ишчезне његова живахна веселост. МИ дете мора осетити одвратност према томе спутаноме месту, лишеном радости и смеха, насушним потребама његове душе.

Да се после овог малог, а потребног скретања, вратимо на полазну тачку.

Напред је било речи о најупадљивијим особеностима малих ђака, чије познавање значи једну од првих претпоставки за правилан школски рад. Стручним испитивањем уочене су и друге исто тако важне, карактеристике у свима областима дечјег унутрашњег живота Али је још и данас интелектуална страна тога живота најприступачнија испитивању. Многа открића у њој послужила