Učitelj

-464 Нанди Ронарт

тедизобђпо зрогагитеџапје пагода. Џ зући тедизођпог рогпауапја 1! ЉХепја пагода, редасом зи озпоуан Је пје Зкоје (Зиштег 5сћоој5). Ргуа оуакуа УКоја озпоуапа је БПа аусизја 1927 и Спћајеаи де Влегу е за 150 тшизКе 1 Хепзке десе од 12—16 сода 17 Егапсизке, Метаске ! Епојезке. Гаисе 1928 софшпе оуа 51 зе Феса закирЏа и Етеђиштеш и Метаској, а Шесе 1929 софпе и Ведајез 5ећоо! и Епојеској. Опјафпа је Дуеја и пајбојит одпозипа. 5уака пагодпоз! рпкадуаја је зуоје орсаје, резте 1 пасопајпе 1ате. 5уакоса уесега рптефуапе 5и 2ађаџе, па Којшта је зуако Чеје торјо да рохоп па Тадет једки. Ма ђги гики озпоуан 5ц 1 огкезјаг, и Коте 5и 5ујтаја Деса зућ рпзшић пагода.

Џенеђу о згедијћ ЗКкоја и Епојезкој ! Метаској 1тађгајо је котшнећ, кој беђа да гаф 1 па гагтеш исиеђа згедијћ Зкоја и оушт гетјата. Омај Котне! зе Бппе 15јо (ако 1 7а ојакуфсе па ршши 2а "угете газризја, га тагтепи исешка 1 га тедизођпо дор:зјуапје исешка.

Народне школе у Шпанији" од Нанди Ронарота

Ма шта се новој управи у Шпанији пребацивало од стране њених противника, ко је праведан неће јој моћи ускратити при„знање, да употребљава највећи напор и бригу око подизања културног нивоа широких народних слојева, који су досад били остављени на ниском ступњу који се не да оправдати. Много пажње заслужује нарочито ствар наставе и васпитања пре свега У народној школи, са којом се особито за време диктатуре поступало рђаво. На овом пољу владале су збиља прилике, које «свакако нису одговарале старом културном народу као што је шпански.

Од 1857 г. постојала је додуше школска обавеза, али услед 'индоленције или недовољног дара организације од стране вла«ти, није било ни довољно школованих учитељских снага ни по"требних школских просторија у довољној мери, да би опште похађање школе било и омогућено. Чак у Мадриду или у Барсе„лони, читава четвртина обвезне деце за школу не похађа исту, а и не може је похађати из простог разлога што нема потребних школа. Тек последњих година почели су ови градови да подижу сопствене школске зграде; Барселона, на пр., имала је 1904 г. само три сопствене школске зграде. Још и данас докупљени су за већи део јавних школа приватни станови где се налазе поједини разреди, и пошто нема довољно места мора често 50 до 60 деце да седи у једној соби. Много гора је та навика У унутрашњости. Градови, којима за 3000 до 4000 школске деце стоји на расположењу само 7 или 8 учионица са свега пет до

%) Нанди Ронарт из Барселоне, написао је чланак „Народне школе у Шпанији,“ који је објављен у часопису ЗећштеГолт, св. 10 за 1982 г. Из тог чланка доножсимо овај преглед. Уредник