Učitelj

Шта је филозофија 661

по правилу, разликује се од осталих наука специфичком разликом, уколико се она не бави — попут осталих наука — једним специјалним, ограниченим делом стварности, нити је пак филозофија сума тих научних области узетих у њиховом целом обиму, већ се она бави природом, законима и везом свега оног што стварно постоји. Тој општој и основној карактеристици различитих историских концепција филозофије одговара наша дефиниција: филозофија је наука о принципима.)

Крај свих замерака које се могу учинити Ибервеговој дефиниције — јер и она, као што ћемо видети, не изражава адекватно појам филозофије, — ипак остаје као тачно то да је научност, како то Ибервег истиче, она заједничка нит која се провлачи кроз најразличитије, често и супротне, филозофске системе. Стога, да бисмо поближе одредили појам филозофије као такав, потребно је узети у разматрање појам науке уопште.

П

Код старих Грка, код којих се зачела прва научна и филозофска мисао у данашњем смислу речи, није било разлике између филозофије и појединих наука. Филозофија је исто што и наука уопште, одн. појединична наука. Платонова класификација филозофије (која претставља први посао те врсте у историји науке) показује да се појам филозофије поклапа с појмом науке уопште. По Платону наиме, филозофија се дели на: дијалектику, физику и етику. Дијалектика обухвата теорију сазнања с логиком и метафизиком; физика је наука о природи, филозофија природе и психологија; етика код Платона, као и код нас данас, значи науку о моралу. Платон говори „о геометрији или о макојој другој филозофији“, из чега се јасно види да се појам филозофије поклапа с појмом поједине, одн. специјалне науке.

Исти је случај с Аристотеловом поделом филозофије. Она подразумева: теориску и практичну филозофију. Теориска филозофија обухвата: прву, основну филозофију — ргта рћиозорћа, математику и физику, а практична: филозофију државе (политика) и етику.

Током времена, с развитком појединих наука, осетила се потреба за једном природнијом поделом која би дефинитивно разграничила домен појединих наука од филозофије у ужем смислу. Али све до најновијег времена та је потреба остала незадовољена. Беконова класификација према душевним моћима значи известан прогрес у том правцу, али још увек појам филозофског није разграничен од специјално - научног.19%)

9 Пт. Ктедтећ Џеђетред: Шљеђоту 01 рћоворћу, ТафтодисНол, !тапа]. 0. 8. Мог5, Мо]. 1 (Шопдоп, 1885).

19) Главне душевне моћи по Бекону јесу: меморија, фантазиа и ум одн, разум. Тим моћима наше душе одговара подела наука на: 1) историске, 2) поетске и 3) филозофске,