Učitelj

734 Др. Никола М. Поповић

дефинитивно решила. И сами психоаналитичари тек очекују једну „потпуну теорију игре“, којаће морати да искористи и оне прилоге за које се по томе питању има да захвали досадањој психологији, „школској психологији“, како психоаналитичари веле“»),

Али ма како се ствар по томе питању у будућности развијала, једно је тачно: наиме да је један од најважнијих задатака васпитања у томе, да предупреди неуротичко обољење деце, а ако до њега ипак дође, да оболело дете одмах подвргне лечењу исто онако, као што се то чини у случају, када дете оболи од какве друге тешке болести. Ко о томе хоће да стекне правилно уверење мора себи да предочи страхоте душевних и живчаних болести, као и велике сразмере у којима су оне обухватиле и скоро све слојеве нашега друштва. Па кад то доведе у везу за истином: да све ше болести имају своје порекло у оним душевним сукобима које наопако и погрешно васпшиање родитеља пи васпитача уопшше изазива у души деце још у данипма њиховог најранијег детињсшва, онда ће сваки призвати да је овде пред нама питање о коме морају да воде рачуна не само васпитачи, већ у првом реду они којима припада старање о будућности народа, а то су државници; јер без средстава васпитних, које васпитачима морају пружити државне власти, они ће се задржати на простоме теорисању, али оно без примене остаје некорисно. Ја могу на крају рећи само још ово: улогу предохране против живчаних и душевних обољења деце морају преузети на себе забавишта, јер патогени сукоби постају у детињој души у времену до шесте године живота; за лечење пак оболеле деце морају се основати нарочите клинике. Разуме се забавишта морају имати сасвим други циљ, различан од циља основне школе, са којом су слична била „забавишта старога стила“. У њима мора игра деце заузимати прво место међу васпитним средствима, као што је учио с правом Фребел“),

Када одмерим све оно што сам у стању да сада видим, онда смем рећи ово: није далеко време када ће и забавишта морати држава да преузме у своје руке, као што то чини већ са основном школом, и када ће сви будући васпитачи, дакле и ученици учитељских школа, морати да се пре приступања своме позиву упуте како у методе психотерапије деце, тако и у она теориска знања која су за примену тих метода неопходно потребна.

А то је заметна ствар, јер „припрема за аналитички рад нимало није тако лака и проста: „рад је тежак, одговорност велика“, вели С. Фројд на једноме месту“).

53) Види о томе „Аапасћ дег Рзућоапајузе 1933“, и у њему чланак „Гле рзусћоапатунзсће Тћеопе дез рјејез“ од Р. Ма аег-а, стр. 171.

за) Види о томе: МеПпу Мошћејт, Рзусћоапајуве ипа К!пдеграпеп, 1930., стр. 15: у вези са стр. 58—63.

55) 5. Ргеца, Гле Вгаре дег Гећепапајузе Ва. Х!., стр. 358.