Učitelj

738 Милица Цветковић

више него игде настаје неминовно опасност, која прети етичком образовању. Песталоције има свакако у виду појаве у доба пубертета, које се имају схватити са пуном озбиљношћу.

Положај детета се мора јасно схватити. Веза за мајку је још ту, али је она, као што је речено, све лабавија; њена апсолутна. потреба се не осећа. Дете се окреће од ње новоме свету и ово ново има дражи за њега, која је још појачана новом снагом свести, радости, што је самостално, слободно, што се без помоћи може довијати. Ствари делују на дете силом својих чулних дражи или приписивањем вредности, које му даје свет, тј. личности са улице, из суседства, пре свега другови. Али ово приписивање вредности није у сваком случају морално. Насупрот овим новим утисцима ишчезава лако оно, што је у детету усађено у родитељској кући. Али нов свет улице за дете ће постати и једна специјална морална сфера, ако се не умеша супротан утицај куће. На тај начин је моралан развитак детета стављен опет у питање.

Песталоци занемарује сасвим у васпитању функцију очеву. Ово се може објаснити личним недостатком. Песталоци је растао после смрти очеве у своме детињству само под надзором своје матере и своје дадиље. :

Материна љубав треба да створи и љубав према Богу. Из ове нове љубави треба да потекне став према свету, у коме се дете уздиже темељно. Као што му се живот куће претставља морално уређен помоћу матере, тако сад оно увелике схвата свет као свемоћи и добротом Божјом уређен, који није само ради уживања, већ који. захтева сад одређено владање и који поставља задатке.

Љубав детиња према мајци је, дакле, како то претставља Песталоци, прво морално уздизање његово уопште и први ступањ, из кога се развија религиозно уздизање. Поверење, љубав као религиозне основне силе су већ ту, само их треба проширити на Бога. И то бива преко материне љубави. Као што дете своју љубав лостепено проширује на све и преноси на све што види да мати воли, тако ће оно већ рано пренети је и на Бога, ако види да мати има вере и љубави према Богу.

Поред природне љубави, која везује мајку и дете, Песталоци је у природној тежњи детињој за развијањем снага нашао и другу наклоност за морално уздизање. Сама природа, дакле, овде показује пут. У овој тежњи за развијањем снага испољава се и жеља. за активношћу, радост у стваралачкој снази насупрот пасивној тежњи.

Задатак вишег образовања, како признаје Песталоци, тек је онда постигнут, ако се из нагона за активношћу, делатношћу развије нагон за развијањем снага, тежња за напредовањем. Ова тежња за развијањем снага води дете на виши ступањ и омогућава му, ако су формални услови створени, приступ у духовни свет. Али она није по себи још моралитет. Напротив, на овом новом ступњу нова опасност претстоји моралности. Опасно је, ако развијање снага