Učitelj

Одмор између часова 759

јер сам дечји рад, четврт часа активног учешћа деце у раду, утиче на памћење више но двочасовно монотоно и досадно понављање.

Говорили смо о читању уопште, јер гласно читање условљава читање у себи, а ово је опет потребно погдекад вршити, ради животног, практичног принципа, кога школа не сме да запостави, ако хоће да спрема праве људе, људе способне за живот.

Одмор између часова

од Виде Лесковац, учитељице у Бањој Луци

Одмор између часова, који код нас у школама траје обично 10—15 минута, једно је од важних наших школских питања, иако се на њега обраћа тако мало пажње.

Ми, учитељи, дозвољавајући деци да се за то време одморе и освеже после озбиљног и строгог рада за време појединих наставних часова, у већини случајева сматрамо да и ми за то време имамо права на одмор и желимо и ми да се одморимо тад.

У већини случајева ми учитељи то време проводимо у зборници, док децу остављамо да се слободно забављају и играју.

Посматрала сам више пута овакве одморе и имала прилике да видим тад много ствари, које се не би смеле дозволити. Као већину слободног времена, тако и ово време највећи део деце проводи у игри, Какве су и какве могу да буду те игре, када се у једном, обично малом дворишту скупи један велики број деце» Лети, у школама где су деца питомија, рецимо у некој градској женској школи, девојчице се често играју разних игара у колу, с певањем. На жалост, те су игре код нас већином тако монотоне, незанимљиве и сасвим је очигледно да оне деци не могу причињавати велико задовољство. За доказ овога морам навести један пример. У једној школи, где југословенска деца долазе у додир са мађарском и немачком децом, те имају прилике да виде и чују игре ове деце, науче често пута сасвим накарадно понеку мађарску или немачку песмицу и игру, јер њихов језик не знају. И онда се играју те игре и певају те песме, од којих деца ни једну једину реч не разумеју, и од којих ни једну једину реч не изговарају како ваља, са истим оним расположењем и са истим оним задовољством, са којим се играју било које игре и са којим певају било коју песму на своме језику. Значи сама та игра за њих не значи неко задовољство. (Мислим на већину оваквих игара.) И деца се играју овако само зато да би с њима био задовољан њихов учитељ или учитељица, или што у оваквој једној прилици једино овако могу да се забаве.

Сасвим друкчије изгледа одмор у једној мушкој или мешовитој школи. Свађе и туче су ту неизбежне, ако децу оставимо саму, ако не пазимо на њих. Чак и у женским школама зими, и по ружном времену уопште, када се не може напоље и када се одмор