Učitelj

724 Др. Никола М. Поповић

није много учинио, те истиче као накнаду за то ту чињеницу, што је његова кћи Ана посветила свој живот томе задатку, ипак ваља уочити ову ствар. Године 1909 извађано је психоанализирање једног дечка од пет година, који је боловао од фобије. Само психоанализирање овога детета изводио је његов отац који је био психоаналитичар, али је при томе добијао упутства од Фројда; Фројд је само једанпут у току анализирања говорио лично са овим дечком. О овоме случају сам Фројд је према забелешкама детињег оца дао једно доста опширно обавештење. Важно је овде истаћи да се Фројд у уводу овога саопштења о примени психоаналитичке методе у лечењу нервозне деце изражава прилично песимистички. Ту он вели: да се детињи отац није сам лично подухватио овога посла, онда и техничке тешкоће психоанализе детета у тако рано доба остале би несавладљиве.“!") Али и поред тога Фројд тврди на другоме месту да је психоанализирање детета нужна профилактичка мера против доцнијих обољења. Јер, вели, откад смо научили да боље посматрамо, ми смо увидели да живчана обољења деце нису изузетак већ правило, тако да се она једва могу избећи, као што је случај и са туберкулозом. Али с једном разликом: док инфантилна туберкулоза значи предохрану против доцнијег обољења, дотле инфантилна неуроза претставља диспозицију за будућа обољења.:") Ово своје тврђење Фројд понавља и у својој најновијој публикацији.:“) Овим истицањем неопходности психоанализе деце с једне стране и указивањем на тешкоће са којима она има да се бори Фројд је поставио задатак: како се те тешкоће могу отстранити, коме су се посветиле поменуте психоаналитичарке Ана Фројд и Меланија Клајн. Значај психоанализе деце је двојак: профилактички и педагошки. Профилактички, у колико се њоме отстрањују услови будућег обољења, а педагошки у колико се њоме омогућује васпитни утицај на дете, пошто је болесно дете неваспитљиво. С обзиром на овај велики значај психоанализе деце ми ћемо се укратко упознати са обема техникама које су изобразиле ове две психоаналитичарке. При томе ваља имати у виду то, да су обе методе чисто практичне, те се морају ценити по томе, која је од њих згоднија, са којом се брже и лакше достиже одређени циљ. Међутим полазна тачка и једне и друге методе као и њихови циљеви јесу исти. Полазна тачка је Фројдово учење, по коме „Судбина либида одлучује“ о томе хоће ли неко бити живчано здрав или болестан.) Исто тако се ни по циљу не разликују, јер обе

17) 5. Егецд, Апајузе дег Рћбоћје ејпез Нитђаћпреп Кпађеп, Ва. МЛП., стр. 129. 9) 5. Егеца, Рје Ргае дег Гајепапајузе, Ва. ХГ, стр. 343. Меланија Клајн тврди да је ово мишљење заступала пре него је С. Фројд дошао до истог уверења, те у једној примедби на истоме месту наводи овде у тексту поменуте речи његове као „значајан ослонац“ тога свога мишљења. Види: М. Кјеп, Пје Рзућоапојузе де5 Ктде5, стр. 110.

19) 5. Егепд, Меце Еојре дег Мопезипреп., стр. 206.

20) 5. Етеџа, Џрег пешгоНзсће Егкгапкипозјуреп, Ва. У, стр. 400.