Učitelj

766 Др. Сергије Хесен

школу. Изјутра у девет часова, у подне, увече. Три смене. 19 група. Овамо и натраг. Деца говоре: ми више идемо у школу, него што учимо... У препуњеном разреду тешко је проћи, да се о некога или о нешто не спотакнеш. У клупи одређеној за двојицу седе по 3—4 ученика. Но и то није довољно, јер сви не могу седети у клупама. Један део ученика занима се стојећи поред стола... Кроз разбијено окно дува ветар. Хладно је. Учитељ у зимском капуту пише слова комадићем креде по излизаној табли. Међутим, на другом месту насеља зида се нова школа: „Радници зидари одрађују овде своје време. Наставници и ђаци их журе. Школа мора да буде готова до 1 новембра. Али је јасно, да она неће бити готова. Наставна година је изгубљена.“ „Учитељи станују у баракама. Бољи су већ отпутовали.“ (Види „Комунист. просвету“, 1931, н. 20.)

Да је исто стање у свима совјетским новим грађевинама, о томе прича и А. Љубимов у своме чланку у „Известијама“ (6 септембра 1931), по коме у Магнитогорску, Аутостроју и Кузнецкостроју у јесен 1931 г. није била саграђена још ни једна школа, а у Стаљинградстроју, Сормову, Хибинах, лењиновски и прокопјевски план школског грађења био је испуњен само за 95, 18, 36, Би 12 процената према прорачунима првобитне пјатиљетке. Напослетку, није боље ни у селу. „Ми не можемо“, казује у једном своме говору наркомпрос А. Бубнов („Комунист. просвета“, 1931 г. Н. 1, стр. 12), „у трећој години прве социјалистичке пјатиљетке још да јашемо на старој материјалној бази. Треба видети у каквим се зградама налазе наше школе у селу. То или је кулачка кућа, или зграда узета под закуп, или стара црквено-парохиска школа, или бивша земска школа. Нових школа готово и нема“. Још горе је стање у Украјини. Овде су „многе школске зграде и сада заузете од лекара, хлебарских магацина, совјета, војске итд. На пример, у Харкову има 18 школских зграда, у Кијеву 8, у Дњепропетровском 20, у Виници 6 итд. Нове зграде фактички не зидају“.

У 1931-32 г. стање се још више погоршало. По подацима званичног „Билтена“ Московског наркомпроса за 1931 г., за почетак 1931-32 школ. године у основној школи на једног ученика долазило је 5,83 куб. м. у градовима и 4,63 куб. м. у селима, место 23 и 37 куб. м., што се сматра за нормално. Поред тога, чак и у новим местима, као што је Магнитострој и Уралмашинстрој, план школског градилаштва и у 1931 г. био је „сломљен“. Услед немања стакла, ексера и гвожђа за кров нису се могле завршити започете грађевине. Тако, на пример, у Иваново - индустријској области од 33 зидане школе није ни једна била завршена у јануару 1931 год. Чак у самој Москви, где је за 14 година совјетске власти било саграђено свега 23 школске зграде (што се сматра за необично велики успех), у 1930/31 г. није била саграђена ни једна нова школска зграда. Међутим у престоници Совјетског Савеза има и сада 30 процената школских зграда које су заузете