Učitelj

Совјетска школа крајем пјатиљетке 773

Обновљени поједини наставни предмети нису ничим међусобно везани и то, како у вишем, тако и у нижем степену школе. Примера ради навешћу распоред часова, како је публикован у циркулару од 31 јула 1982 г. За први и четврти разред овако изгледа (у загради је број часова за „декаду ): !. математика (8, 8), 2. руски језик (9, 8), 3. Познавање природе (4, 4), 4. Познавање друштва (2, 4), 5. Земљопис (0, 3), 6. Физкултура (2, 1), 7. Страни језик (0, 3), 8. Цртање (2, 2), 9. Певање (1, 1), 10. Ручни рад (4, 4). У школи И ступња (5, 6 и 7 разред) овакав је распоред часова: 1. Историја (3, 3, 4), 2. Познавање друштва (2, 2, 0), 3. Руски језик и књижевност (8, 6, 7), 4. Математика (8, 8, 7), 5. Физика (5, 5, 5), 6. Хемија (0, 3, 4), 7. Познавање природе (4, 3, 3), о Веографија (3, 3, 2), 9. Цртање слободно и геометриско (21202) 10. Певање (1, 1, 1), 1. Страни језик (3, 3, 3), 12. Физкултура (2, 2, 2), 13. Ручни рад (6, 7, 8), 14. Војна вежбања (0, нов У овом, по реду последњем , документу совјетске педагогике јако пада у очи обиље разноврсних издељених предмета, који су претстављали живу рану старе школе и против чега је теорија „новога васпитања“ увек истицала начело концентрације. Тако исто у новим наставним плановима потпуно отсуствује свака диференцијација. Један исти распоред часова и исти програми важе подједнако и за фабрично-заводску семиљетку и сеоску школу колхозне младежи, а таква једнообразност влада и у школи 1 ступња. Програми појединих наставних предмета састављени су без икакве везе са осталим предметима. Састављачи програма нису се помучили чак да „повежу“ програме из математике са програмима из геометриског цртања (геометриска знања, која тражи програм геометриског цртања 5 разреда, предају се у 6 разреду), физику са математиком (математичка знања, која претпоставља програм физике, предају се тек идуће године), а да не говоримо о „раду , који је усамљен, без везе са математиком, физиком, познавањем природе. Сви извештаји о спровођењу програма наштампани у „Комунистичкој просвети“ за 1982 г. пуни су жалби на то, да се „рад“, који је до недавно био средиште свега наставног градива, предаје на „чисто занатлиски начин“, без икакве везе са другим предметима. Коначно и неповратно је унета у наставни план свих школа историја, чије се одрицање раније три године сматрало као карактеристична црта марксистичке педагогике. Она је уведена као засебан предмет, од три или четири часа у декади, на рачун познавања друштва, чему је дато само два часа, ау 7 и 8 разреду чак ни један час. Поред познавања друштва јако је скраћен тако исто ученички „терет“ од разних облика социјалног рада,, који је сада строго одређен: за децу 8—10 година највише 4 часа, за децу 11—13 г. највише 6 часова, за децу 14—16 година — највише 8 часова у декади. Сама „декада“ од 10 попета је на 12 дана (тј. сваки 6, а не 5 дан, слободан је). На минимум су скраћена сва ученичка удружења. Сваки ученик има право да заузме само једну дужност