Učitelj

766 Др. Сергије Хесен

У области више школе рестаурациона тенденција последње фазе совјетске школске политике добила је нарочито оштар израз. И овде је грандиозно квантитативно растење довело до пада квалитета, да је самој егзистенцији више школе претило опстанком. Нама је већ познато, да се као резултат реформе од 1930 г. број вузова у Совјетском савезу попео од 151 на 537 само у току те године. Где су се могли пронаћи наставници за толику масу наставних завода» Најскромније рачунајући требало је сваке године преко 1000 наставника за вузове, да не узимамо у рачун потребе научних института, лабораторија итд. Реформисани вузови са својим трогодишњим наставним планом, који је имао за циљ „припремање инжињера узане струке“, уз то упола заузетих „производним радом“, а не „теоријом“, нису могли испунити задатак: спремање високо квалификованих научних радника. Од два пројекта — стварања потпуно нових »надвузова“ и обнављања универзитета — напослетку задржали су се на другом, и у току 1931 г. известан број затворених универзитета поново је отворен. Сада Русија има опет 12 универзитета: московски, лењинградски, казански, томски, воронешки, саратовски, пермски, свердловски (Екатеринбург), нижегородски, источносибирски –(Иркуцк), даљно источни (Владивосток) и северокавкаски (Ростов на Дону), уз које ваља додати још оне из других република: мински, ташкенски и тифлиски. Само у Украјини још и сада нема универзитета. Међутим последњи декрет совјетске владе од 20 септембра 1982 г. наређује да се и тамо оснују, у тој тврђави „професионализма“.

Истина, то још нису универзитети у европском или царистичком смислу. Још су то природњачко-научни факултети, чији је задатак у томе да „спремају научно-испитивачки кадар за природњачко-научну и физичко-математичку струку за радове у испитивачким институтима, лабораторијама, станицама, вузовима и втузовима. Међутим последњи, већ поменути декрет, говори о томе, да се универзитети морају бавити тако исто и образовањем наставника и да, дакле, морају обрађивати тако исто филозофске, историске и лингвистичке дисциплине. Што се тиче техничких виших наставних завода, декрет препоручује здружење малих вузова“ у велике наставне заводе, а тако исто и стварање нарочите инжињерске академије за спремање високо квалификованих инжињера. Више од тога: совјетске власти долазе сада до закључка, да је нужно обновити у вишој школи начела јединства испитивања и предавања, што су до недавно називали буржоаском измишљотином. Оне сада говоре, да се наука не може да раствори у производњи. Последња резолуција ГУ С, а (Државни научни савет), потврђена Наркомпросом 17 јула 1932 г., већ се јако чува од „упрошћеног схватања проблема везе науке са производњом и ограничавања задатака науке искључиво на текућа питања“. Док је у техничким наставним заводима, изјављује сада Г У С, „специЈализација основана на техничкој подели рада, у универзитету она