Učitelj

788 Књижевни преглед

се велики, најоштрији потези омеђавања и основни свељудски типови филозофирања како су се кроз све историске облике и разне „-изме“ једнако јављали у најновију нашу савременост. Тражење најширих видика, апстракција и схема, то је било прво; свака појединост, свака личност проговорила је кроз ту општност као пример, слика и то је било друго. Из све пуноће и различности савремених филозофема изнесен је само размерно мали, типски значајан избор. У другој свесци пак, у овој коју имамо пред собом, ударен је мост и до саме те најшире пуноће. Ова свеска отвара широм врата у велики филозофски свет, води право до самих књига и писаца и разастире сву ту литерарну бујност, која је толико значајна по данашњу препорођену филозофију. У филозофији је врло важна ствар познавање њене књижевности. Ова свеска даје потпун путоказ у тој ширини, али је ипак дело задржало и боју субјективности пишчеве.

И ова друга свеска као и прва намењена је у првом реду нашим слушаоцима филозофије али исто тако и свима онима којима је потребно упутство за филозофију.

Др. Владимир Дворниковић: Психа југословенске меланхолије. Издање књижарнице Ж. и В. Васића у Загребу. 1925 год.

У уводу ове књижице писац излаже како је она постала. Прва скица овог дела написана је у најцрњој години великога рата 1917, у егзилу бихаћком, када је писац гледао оне негдашње наше љуте крајишнике где без гласа као питоми јагањци гину од глади и јада. М та прва скица штампана је у „Хрватској њиви“. Касније пак, кад је настало друкчије време, изменила се и ова прва скица и постала је и друкчија књига оваква какву је сада имамо. Писац је у њој загледао у дубљи слој нашега народа, у сиров и нетакнути материјал његов, да би ту нашао оно што оправдава мисао да смо ми Југословени млада и здрава раса и да је наша будућност. Г. Дворниковић још 1920 г. у својој „Савременој филозофији“ пише место тадашњег нашег назива Југословени и југословенски, што онда није била обична ствар. Као такав он је могао наћи и нашао је оно што је добро у нашем народу и сврстао га у ову књижицу.

Др. Вод. Р. Младеновић: Општи педагошки принципи. Београд 1983 год. Цена 5 дин.

Др. Вој. Р. Младеновић, директор Женске учитељске школе у Новом Саду, је један од наших најистакнутијих педагога новога педагошкога правца и то иу теорији и у пракси. Још пре рата, док код нас није било ни у зачетку неког покрета за неким другим педагошким новинама сем педагогике Хербартовог правца он се својим радом издвајао и тражио нешто новије у педагогици. После рата пак, тај рад је још више развио. М као што сам казао: не само у теорији већ и у пракси, јер се Учитељска школа, у којој је он директор, уређује на новој педагошкој основи. Ми немамо теориске пе-