Učitelj

10 Д-р Никола М. Поповић

начин будемо у правоме смислу те речи ковачи њихове судбине Као што видите овим смо дошли на онај педагошки проблем око кога се од најстаријих времена педагошке науке води спор између претставника педагошкога оптимизма и претставника педагошкога песимизма. Најглавнији претставник педагошкога песимизма, Шопенхауер, тврди да карактер једнога човека зависи искључиво од његових урођених склоности, те као што се један метал не може претворити у који други метал, н. пр. гвожђе у злато, тако се ни карактер једнога човека никаквим васпитањем не може изменити. Томе насупрот главни претставник педагошког оптимизма, Имануел Кант, рекао је: Човек је онакав каквим га је учинило ва„спитање. Госпође и Господо!

Психоанализа је у својим учењима са којима сам Вас упознао утврдила извесне истине које омогућују да се овај судбоносни проблем педагошке науке реши позитивно и да „се отуда изведу извесна начела за практичан педагошко-васпитни рад. Као што сам Вам у почетку рекао психоанализа нам је дала један одговор на питање: шта је човек», и у томе њеноме одговору ми гледамо њен велики филозофско-педагошки значај. Тај свој одговор она нам је дала у својој гене"тици, својој топици и својој динамици, са којима сам Васу „своме досадањем излагању упознао. Из тих учења на горње питање следује овај одговор: у току развића човекове психе у њој се образују три система, или три органа: оно, ја и надја. Прва два система налазе се и код животиња; систем над- ја јесте специфична одлика човекове психе. Према томе једно "живо биће има право да се назове човеком само уколико се у «структури његове психе налази изображено над-ја. Или ако узмемо у обзир да се област над-ја разликује од других двеју области тиме, што у њој влада морални закон, или ка"тегорички императив, онда можемо рећи: са гледишта психо„анализе једно живо биће може се назвати човеком само уто„лико уколико се покорава моралноме закону. Ми смо видели у чему се састоје главне функције овога органа наше психе. У томе: да посматра рад нашега ја који се састоји у регулисавању односа наших нагонскиих потреба према спољнем свету, да га контролише и цени. Према томе од природе тога -над-ја зависи хоће ли се нагонске потребе једне особе задовољити или не. Другим речима: од природе над-ја зависи хоће ли настати сукоб између нагонских снага из њега и оних психичких снага које конституишу систем ја. Према томе жада ово стање ствари посматрамо са педагошке тачке гледишта, онда нам се намеће следеће питање: Јесмо ли у стању да васпитним утицајем на васпитанике учинимо да се у струк-