Učitelj

Филозофско-педагошки значај психоанализе 2

Важно је за наша даља излагања да ове појаве правилно разумемо. У томе циљу морамо да разликујемо три ствари код. душевних обољења: повод обољења, услов обољења и узрок: обољења. Повод обољења јесте ускраћење задовољења љубави: када се једна особа лиши могућности да задовољи своје еротичке жеље, онда је тим ускраћењем дат повод за душевно: обољење дотичне особе. Услов душевног обољења лежи у природи сексуалне конституције једне особе. Претпоставите да је у питању једна особа чије еротичке жеље нису особито снажне. Таква особа може да се заљуби, али нема вероватноће да ће оболети у случају ако од љубљене особе буде напуштена. Или има особа које врло лако преносе своје еротичке симпатије на друге особе. Такве особе брзо нађу лека оним својим ранама које им несташни амор задаје својим отровним стрелама. И то: је заиста једна врло важна ствар. Зато нас психоанализа учи, да је ради одржања душевнога здравља, или, другим речима, да је у интересу душевне хигијене да еротика људи буде у довољној мери покретљива. Разуме се тиме психоанализа не заступа донжуанство у еротици. Јер донжуанство јесте једна крајност и као таква она претставља аномалију.

Према томе када је дат повод за душевна обољења, онда под повољним условима у сексуалној конституцији настају горе описани душевни сукоби који могу проузроковати душевна обољења.

Али услед таквих сукоба могу постати под датим условима и друге појаве, а не само болести. Те друге појаве јесу: снови, омашке, разне перверзије, полна импотенција код мушкараца, фригидитет или сексуална анестезија код жена, лажљивост, клептоманија, среброљубље итд. Али из таквих сукоба могу постати и племените ствари: уметничке творевине изванредне вредности, херојски подвизи разне врсте. Све ове ствари познате су нам из искуства, те није потребно нарочито их доказивати. Ви знате има их које несрећна љубав: отера у лудницу, али многи место тога оду у манастир; неки. се пропију, други се опет убију, а трећи место свега тога певају песме или пишу романе итд. Стога се морамо питати: откуда долази то, да исти узроци имају тако разноврсне последице» Психоанализа на то одговара овим речима: То долази отуда што се сви људи разликују међу собом по својој еротичкој конституцији, која, као што смо казали, чини костур целокупног душевног организма људи.

Тиме смо дошли до онога учења психоанализе које има: судбоносни значај за педагогију. Јер заиста, ако судбина једнога човека зависи од његове еротичке конституције, онда се“ поставља питање: можемо ли ми васпитачи да утичемо на: формирање те конституције наших васпитаника, и да на тај